У плану пресељење два села
Пожаревац – Због дугорочних планова ЕПС-а да прошири костолачки угљени басен на лигнитско лежиште „Западни Костолац”, где је утврђено да постоје резерве за површинску експлоатацију све до 2060. године, настављају се активности ка том циљу иако он није дефинитивно потврђен. Како је „Политика” писала у јулу прошле године, овај пројекат подразумева измештање појединих села, што је тада изложено на јавној презентацији. Наиме, планираним рударским активностима били би заузети делови насеља Дубравица, Батовац, Петка, Острово и Брежане. Прецизније, Дубравица би у целости била заузета будућим површинским копом, па је неопходно пресељење целог села, а насеље Батовац би се нашло на ивици копа и било би изложено индиректним утицајима рударских активности. Делимично би били угрожени и делови Петке, а индиректно насеља Острово и Брежане.
Ових дана у Пожаревцу је одржана и јавна презентација нацрта Просторног плана подручја посебне намене Костолачког угљеног басена и Извештаја о стратешкој процени утицаја плана на животну средину. Планом је предвиђено пресељење комплетног насеља Дубравица и потенцијално Батовца. У јулу су мештанима ова два села подељени прелиминарни упитници. За Дубравицу су понуђена два модалитета – групно и самостално пресељење, док је Батовчанима понуђено да се изјасне да ли желе да се преселе или остану да живе уз коп.
Прелиминарно анкетирање је настављено и током августа, а према расположивим подацима одговорило је тек око 20 одсто мештана Дубравице и око 15 одсто насеља Батовац. Резултати показују да се већина тих домаћинстава изјаснила за самостално пресељење. Како је раније објашњено, да би били групно пресељени, што у пракси значи да се формира ново насеље и да ЕПС обезбеди и комунално опреми локацију, неопходно је да се за ову опцију определи најмање 200 домаћинстава Дубравице, од 469 евидентираних. Онима који се одлуче за самостално пресељење била би исплаћена накнада у новцу и сами ће одлучити где ће бити пресељени.
Иначе, по нацрту Просторног плана подручја посебне намене Костолачког угљеног басена, пресељење Дубравице и потенцијално (дела насеља) Батовца требало би да се реализује у периоду 2031–2035, док се припремне активности морају спровести у периоду од 2025. до 2030. године. У овом периоду потребно је да се донесе просторни план, утврди јавни интерес и почне експропријација непокретности у зони развоја рударских активности, као и да се уради акциони план са локацијом пресељења на основу исказане воље мештана.
Међутим, и у јулу и сада на јавној презентацији плана, мештани ова два села негодовали су, забринути и збуњени јер им још увек није јасно како ће пресељење функционисати, да ли је нека локација већ у плану, како ће се вршити процена вредности имовине… На све то, речено им је да сугестије и коментаре могу дати до 13. марта, док траје јавни увид у документе, у Градској управи Пожаревац, Општинској управи Велико Градиште, као и на интернет страници Агенције за просторно планирање и урбанизам. Иначе, у јулу прошле године мештанима је речено да је према пројектима Рударског института, почетак рада новог рудника планиран за 2028, а прва експлоатација угља за 2031. годину.
Костолачки лигнитски басен подељен је на источни, средишњи и западни део где се планира ширење. Рудници у Кленовнику и Ћириковцу су затворени, а тренутно је активан једино рудник Дрмно.
Третман културног наслеђа и природне баштине
Како су назначили надлежни, пресељење насеља је сложен поступак који траје од три до пет година. Осим решавања имовинско-правних односа, захтева и решавање бројних проблема као што су неометано функционисање насеља и комуналних система пре, за време и после пресељења, социјална и социоекономска питања везана за егзистенцију домаћинстава, заштиту животне средине, третман културног наслеђа и природне баштине, пресељење јавних служби, цркве, гробља...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


