Мацура: Приоритет да свака жена у Србији има једнаке шансе

У Београду је данас, у сусрет Међународном дану жена, одржан скуп „Од глобалних обавеза до равноправности у свакодневном животу”, на којем је истакнуто да су равноправност, достојанство и безбедност жена темељи сваког демократског друштва, а да напредак у родној равноправности захтева колективни рад и координисано деловање и сарадњу државних институција, ЕУ и УН.

Министарка задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура истакла је да је приоритет да свака жена у Србији има једнаку шансу за запошљавање, напредовање и политичко учешће, али и да буде потпуно безбедна у свом дому и на радном месту.

Она је навела да насиље над женама није само питање жена, већ одговорности читавог друштва и нагласила да је потребно да заједно радимо на оплемењивању друштвене свести, тако да ни један облик дискриминације или насиља никада не буде друштвено прихватљив.

„Нажалост, живимо у времену обележеном бројним сукобима и кризама широм света. У таквим околностима, они који најчешће и највише страдају јесу жене и деца. Обезбеђивање њихове безбедности у времену конфликта мора представљати приоритет за све актере на међународној политичкој сцени. Достојанство и право на живот без страха морају остати у средишту сваке политике мира и безбедности, без обзира на размере сукоба којима сведочимо'', рекла је Мацура, преноси Танјуг.

Истакла је да друштва која укључују жене у доношење одлука о миру и безбедности граде стабилнији и праведнији свет и да је зато важно да се даље јача учешће жена у свим сферама друштвеног и политичког живота.

Мацура је навела да је један од кључних темеља слободе сваке жене и њена економска независност. „Када жена има свој посао и своју зараду, она има већу слободу да доноси одлуке о сопственом животу. Економско оснаживање жена није само питање тржишта и рада, већ и услова слободе, достојанства и равноправности'', рекла је министарка.

Нагласила је да жене данас носе бројне улоге и да одржавају сваки сегмент заједнице виталним, а да је задатак државе и институција да подрже жене кроз политике које стварају једнаке шансе, омогућавају баланс између приватног и професионалног живота. „Наша обавеза је да градимо такво друштво у којем свака жена може да живи без страха, у којем се њен глас чује и у којем има једнаке могућности да обликује сопствену будућност. Друштво које поштује жене поштује своју будућност. Друштво које брине о женама брине о својој будућности'', рекла је Мацура. Амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат истакао је да је ЕУ једно од најбољих места на свету за живот жена, али да није савршено и да се континуирано ради на томе да живот жена и девојчица буде праведнији и равноправнији.

Навео је да ће Европска комисија (ЕК) ускоро усвојити Стратегију за родну равноправност 2026-2030, као и да ЕК, такође, предлаже неке нове додатке у законодавству ЕУ, укључујући директиву за борбу против насиља над женама.

„Стратегија ће дефинисати конкретне мере за унапређење родне равноправности, од борбе против родно заснованог насиља до смањења родних разлика у зарадама и запошљавању, као и увођења родно осетљивих политика у дигиталној и зеленој транзицији, рекао је Бекерат.

Додао је да ће Србија и друге земље кандидати бити позване да се усагласе са политикама држава чланица и са законодавством ЕУ у тој области. Говорећи о Србији, Бекерат је навео да правни оквир о родној равноправности и борби против родно заснованог насиља треба додатно да се усагласи са европским стандардима и правним тековинама ЕУ.

„Закон о родној равноправности је суспендован након одлуке Уставног суда и до процене уставности даљи напредак у овој важној области није могућ. Иако је Влада продужила период имплементације Стратегије за борбу против родно заснованог насиља до 2027. године, Акциони план није усвојен, као што није био усвојен ни за претходни период. То је један од разлога зашто улажемо толико средстава и политичке воље да подржимо Србију да оствари додатни напредак'', рекао је Бекерат.

Навео је да сва истраживања показују да друштва са вишим степеном родне равноправности економски развијенија јер се стварају веће шансе и за жене и за мушкарце. Стална координаторка УН у Србији Матилде Мордт нагласила је значај убрзања и заједничког лидерства, наводећи да родна равноправност захтева колективни рад.

„Широм света сведоци смо забрињавајућих трендова. Права која су некада гарантована доводе се у питање, напредак се успорава и у неким местима широм света видимо и назадовање. Право питање није да ли подржавамо родну равноправност, питање је да ли смо спремни да је убрзамо'', рекла је Мордт.

Истакла је да Србија има постављене правне темеље за родну равноправност и да се следећа фаза односи на бржу и боље координисану примену и указала да је неопходна боља координација између државних институција и локалних самоуправа уз ангажовање цивилног друштва.

Подсетила је да је недавно потписан нови Оквир развојног партнерства између Владе Србије за период 2026-2030. и да се у том оквиру родна равноправност третира не као одвојена тема, него као прожимајуће питање у свим областима, у зеленој и дигиталној транзицији.

„Ако напредак не обухвати све, укључујући жене у руралним подручјима, Ромкиње, жене са инвалидитетом, младе жене које улазе на тржиште рада и жене које су преживеле насиље, то неће бити стваран напредак'', рекла је Мордт.

Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић казао је да су се жене избориле за право гласа, образовање, рад и учешће у одлучивању, али да су у свету ратова и криза жене и даље посебно изложене насиљу, расељавању, сиромаштву и системском кршењу људских права.

„Равноправност не сме остати циљ који ћемо можда једног дана достићи. Она захтева промену образаца понашања у свим областима друштва. Наша је обавеза да будемо глас оних који су дискриминисани, да указујемо на проблеме и позивамо на солидарност и заједничко деловање'', рекао је Антонијевић.