Страшила

Неонацисти – Страшило ниже категорије, одлично да се на кратак период скрене пажња јавности са нечега што је заиста битно. Рецепт је једноставан: извучете двадесет неонациста на улицу у мешовитој средини и немиле сцене су загарантоване, а где су немиле сцене, сви гледају у њих, а не тамо где ви "крадуцкате". Сви ће се чудити како је уопште могуће да Србин буде нациста, сви ће се чудити зашто нико не склања те сподобе са улица, а ни не знају да сте их управо ви ту и ставили. Хи хи.

Санџак – Одлично страшило нижег интензитета, које можете избацивати периодично, кад је потребно да се мало замути вода, а нема занимљивих вести са Косова. Ово страшило је специфично по томе што на штеточине (ваше грађане и гласаче) утиче двосмерно. На штеточине које живе ван Санџака, Санџак утиче на исти начин као и неонацисти – никад о њему не размишљају, а кад им га избаците пред очи, препадну се, али само док га не склоните. Без обзира на контекст у коме га користите (вехабије, вође исламских заједница, ватрени обрачуни локалних моћника), Санџак на штеточине које у њему живе делује не само застрашујуће, већ и пестицидно, пошто услед претераног истицања Санџака може доћи и до нежељених последица. Али по штеточине. По вас свакако не.

Радикали – Веома успешан модел, који можете користити у многим приликама, са увек подједнаком ефикасношћу. Без обзира да ли сте у неприлици јер не можете да саставите владу, или вас нервира коалициони партнер, радикали ће увек добро доћи. Рецепт је прост: узмете радикала, поставите га на место председника скупштине, јавност се успаничи, а онда се следећег дана ваш нови коалициони партнер и ви појавите пред камерама и објавите како сте се жртвовали и спасили Србију од надирућег радикализма – тако што сте саставили владу. Радикала затим вратити у посланичку клупу и извадити га кад дође време за председничке изборе. Радикале можете постављати и у своје страначке просторије и фингирати преговоре о политичкој сарадњи. Ово без грешке изазива како панику у јавности, тако и повишен притисак код коалиционог партнера. Само пазите, радикали су толико моћни да имају и обрнуто дејство. Док код једних изазивају панику, код других изазивају осећање среће и задовољства. Тако је довољно да радикала оптуженог за ратне злочине свакодневно стављате у телевизор, и штеточине ће бити као хипнотисане – престају да осећају глад, не размишљају о томе ко купује фабрику у којој раде, а и жутица коју су деца добила у школи више не изгледа тако страшно.

Косово – Страшило над страшилима. Одлично решење ако имате проблем са својеглавим народом. Једноставно, извадите Косово из 1999, ставите га пред штеточине, прогласите га за сабирни центар колективне српске душе и уопште га више не склањате. Људи ће се будити, јести, водити љубав и спавати са Косовом у глави. Косовом можете плашити сваког и у свакој прилици. На пример, неко се побуни због сумњиве концесије за регионални пут, а ви га изгрдите што се бави таквим тривијалностима док центар наше душе пати. Или, на пример, неко помисли да је време изборима, а ви га оштро укорите речима: "Не долази у обзир да сад организујемо изборе, кад се не зна шта ће бити с Косовом". Или ако вам баш није до избора, онда употребите реченицу: "Избори су у овом тренутку исто што и издаја Косова". Ако вас неко пита зашто, ви му одговорите: "Зато". Важна напомена: Косово је одлично зато што можете обилато да га користите, чак и када није ваше.

Младић Ратко – Ево страшила које ће вам свакако користити, а чак није ни ваше. Наиме, кад год ваши другари са Запада избаце Ратка као главни фактор за улазак Србије у Европу, ето згодне прилике да кажете како немате појма где је он, што ће вам дати још форе да мажњавате на све стране, а нико вам ништа не може. А уколико вам то већ није пало на памет, предложите вашим западним пријатељима да вас што чешће условљавају Ратком, а ви можете да им дате проценат од онога што сте покрали штеточинама... упс, грађанима... упс, штеточинама... упс, грађанима...