Strašila

Neonacisti – Strašilo niže kategorije, odlično da se na kratak period skrene pažnja javnosti sa nečega što je zaista bitno. Recept je jednostavan: izvučete dvadeset neonacista na ulicu u mešovitoj sredini i nemile scene su zagarantovane, a gde su nemile scene, svi gledaju u njih, a ne tamo gde vi "kraduckate". Svi će se čuditi kako je uopšte moguće da Srbin bude nacista, svi će se čuditi zašto niko ne sklanja te spodobe sa ulica, a ni ne znaju da ste ih upravo vi tu i stavili. Hi hi.

Sandžak – Odlično strašilo nižeg intenziteta, koje možete izbacivati periodično, kad je potrebno da se malo zamuti voda, a nema zanimljivih vesti sa Kosova. Ovo strašilo je specifično po tome što na štetočine (vaše građane i glasače) utiče dvosmerno. Na štetočine koje žive van Sandžaka, Sandžak utiče na isti način kao i neonacisti – nikad o njemu ne razmišljaju, a kad im ga izbacite pred oči, prepadnu se, ali samo dok ga ne sklonite. Bez obzira na kontekst u kome ga koristite (vehabije, vođe islamskih zajednica, vatreni obračuni lokalnih moćnika), Sandžak na štetočine koje u njemu žive deluje ne samo zastrašujuće, već i pesticidno, pošto usled preteranog isticanja Sandžaka može doći i do neželjenih posledica. Ali po štetočine. Po vas svakako ne.

Radikali – Veoma uspešan model, koji možete koristiti u mnogim prilikama, sa uvek podjednakom efikasnošću. Bez obzira da li ste u neprilici jer ne možete da sastavite vladu, ili vas nervira koalicioni partner, radikali će uvek dobro doći. Recept je prost: uzmete radikala, postavite ga na mesto predsednika skupštine, javnost se uspaniči, a onda se sledećeg dana vaš novi koalicioni partner i vi pojavite pred kamerama i objavite kako ste se žrtvovali i spasili Srbiju od nadirućeg radikalizma – tako što ste sastavili vladu. Radikala zatim vratiti u poslaničku klupu i izvaditi ga kad dođe vreme za predsedničke izbore. Radikale možete postavljati i u svoje stranačke prostorije i fingirati pregovore o političkoj saradnji. Ovo bez greške izaziva kako paniku u javnosti, tako i povišen pritisak kod koalicionog partnera. Samo pazite, radikali su toliko moćni da imaju i obrnuto dejstvo. Dok kod jednih izazivaju paniku, kod drugih izazivaju osećanje sreće i zadovoljstva. Tako je dovoljno da radikala optuženog za ratne zločine svakodnevno stavljate u televizor, i štetočine će biti kao hipnotisane – prestaju da osećaju glad, ne razmišljaju o tome ko kupuje fabriku u kojoj rade, a i žutica koju su deca dobila u školi više ne izgleda tako strašno.

Kosovo – Strašilo nad strašilima. Odlično rešenje ako imate problem sa svojeglavim narodom. Jednostavno, izvadite Kosovo iz 1999, stavite ga pred štetočine, proglasite ga za sabirni centar kolektivne srpske duše i uopšte ga više ne sklanjate. Ljudi će se buditi, jesti, voditi ljubav i spavati sa Kosovom u glavi. Kosovom možete plašiti svakog i u svakoj prilici. Na primer, neko se pobuni zbog sumnjive koncesije za regionalni put, a vi ga izgrdite što se bavi takvim trivijalnostima dok centar naše duše pati. Ili, na primer, neko pomisli da je vreme izborima, a vi ga oštro ukorite rečima: "Ne dolazi u obzir da sad organizujemo izbore, kad se ne zna šta će biti s Kosovom". Ili ako vam baš nije do izbora, onda upotrebite rečenicu: "Izbori su u ovom trenutku isto što i izdaja Kosova". Ako vas neko pita zašto, vi mu odgovorite: "Zato". Važna napomena: Kosovo je odlično zato što možete obilato da ga koristite, čak i kada nije vaše.

Mladić Ratko – Evo strašila koje će vam svakako koristiti, a čak nije ni vaše. Naime, kad god vaši drugari sa Zapada izbace Ratka kao glavni faktor za ulazak Srbije u Evropu, eto zgodne prilike da kažete kako nemate pojma gde je on, što će vam dati još fore da mažnjavate na sve strane, a niko vam ništa ne može. A ukoliko vam to već nije palo na pamet, predložite vašim zapadnim prijateljima da vas što češće uslovljavaju Ratkom, a vi možete da im date procenat od onoga što ste pokrali štetočinama... ups, građanima... ups, štetočinama... ups, građanima...