Има ли Иран савезнике у рату против САД и Израела

Техеран има пријатеље, али где су они сада, пита помало заједљиво „Њујорк тајмс”. Док америчко-израелски ваздушни удари наносе болне ударе по војној и цивилној инфраструктури Ирана који није хтео да се повинује Трамповом ултиматуму, из Москве, Пекинга и Њу Делхија стиже углавном реторичка, али не и војна подршка Техерану  

Када је новинар америчког Ен-Би-Сија у телевизијском укључењу упитао иранског шефа дипломатије да ли им Русија и Кина активно помажу у овом рату, Абас Арагчи је одговорио: „Одувек су нам помагале.”

На додатно инсистирање водитеља да каже да ли то значи „да”, министар спољних послова Исламске Републике је кратко поручио: „Нећу давати детаље усред рата.”

Високи ирански званичник је овим сигурно хтео да поручи да у наметнутом рату његова земља није изолована и да има подршку великих сила. Иако колективни Запад Исламску Републику, изоловану америчким санкцијама, третира као „одметничку државу”, Влада у Техерану одржава интензивне дипломатске, трговинске и војне везе са низом великих сила и моћних држава.

Русија и Кина су оштро осудиле америчко-израелски напад на Иран који прети да запали цели Блиски исток. У ситуацији када Доналд Трамп наговара вође ирачких Курда да пошаљу своје јединице у Иран и помогну рушењу теократског режима, Москва и Пекинг су се задржале на „дипломатском тапшању” по раменима, али нису понудиле војну помоћ Техерану.

Руски председник Владимир Путин осудио је убиство иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, назвавши га „циничним кршењем свих норми људског морала”. Кина је такође изразила снажну забринутост због ескалације сукоба и спрема се да пошаље у регион Жаи Јуа, специјалног изасланика за Блиски исток, како би помогао у деескалацији ситуације.

Иако има савезнике, Иран овај рат против САД и Израела води усамљен. Безбедносни стручњаци кажу да је то резултат иранске спољне политике која је избегавала такву врсту обавеза са другим државама. Техеран се војно више ослањао на религиозно блиске милитантне групације које деле њену мржњу према Сједињеним Државама и Израелу. Али и од њих сада нема велике помоћи. Хезболах у Либану и Хамас у Гази су у рату са Израелом готово потпуно уништени. Хути могу циљати бродове у Црвеном мору или америчке снаге у Ираку. Али такви напади тешко да ће променити ток рата.

Већина земаља које одржавају везе са Ираном то чине из стратешке, географске или економске нужности, што им даје мало разлога да се жртвују када је Иран под војним нападом, сматрају експерти. Русија је више од деценије најближи државни савезник Ирана у супротстављању Западу. Војна сарадња између Русије и Ирана је порасла током сукоба у Сирији, где су обе земље подржавале председника Башара ел Асада пре него што је свргнут у децембру 2024. године. Рат у Украјини додатно је учврстио везе две земље, јер је Русији била потребна иранска технологија дронова. У јануару прошле године Москва и Техеран потписале су уговор о стратешком партнерству који је продубио одбрамбене везе, али који није укључивао клаузулу о заједничкој одбрани у случају војног напада.

„Русија је Ирану дала одређену војну опрему, али је та подршка била ограничена, делом зато што Москва није желела да компликује свој однос са Израелом”, каже Хана Ноте, директорка програма за Евроазију у Центру за студије неширења оружја „Џејмс Мартин”.

Упркос 25-годишњем стратешком споразуму Кине и Ирана, који обухвата енергетику, инфраструктуру, трговину и безбедност, и Пекинг пази да не буде војно увучен у рат. Након што је један кинески држављанин погинуо током удара у Техерану, Кина је евакуисала више од 3.000 својих грађана из Исламске Републике. У међувремену, Иран је предузео значајан корак отварањем Ормуског мореуза, критичне бродске руте за глобални нафтни и теретни саобраћај, само за кинеске бродове. Техеран је овај потез описао као „гест захвалности” за подршку Пекинга.

Индија је на рат у Ирану реаговала уздржано. Званично је изразила „дубоку забринутост” и позвала све стране на уздржаност и заштиту цивила. Али Њу Делхи је директно увучен у ратну кризу на Блиском истоку када је америчка подморница потопила ирански ратни брод у близини Шри Ланке који је претходно био у Индији ради учешћа у војним вежбама. Индијска опозиција је критиковала Владу Нарендре Модија због „ћутања” и неспособности да заштити госте у сопственом дворишту.

Иако има добре трговинске односе са Ираном, то није спречило Индију да буде највећи купац израелског оружја. Само неколико дана уочи почетка рата, индијски премијер Моди обратио се израелском Кнесету и потписао трговинске споразуме са својим израелским колегом Бенјамином Нетанјахуом. Балансирање између Израела, Ирана и других земаља док је Блиски исток у пламену значи да ће се Индија држати по страни рата Ирану.

„Индијска спољна политика је јасна по том питању, да се не меша у туђе послове”, истиче Кабир Танеџе, извршни директор Фондације за истраживање Обзервер за Блиски исток са седиштем у Дубаију.

Вашингтон пост: Руси дају Иранцима обавештајне податке

Русија снабдева Иран обавештајним подацима за циљање америчких снага на Блиском истоку, што представља први знак да у рату, макар и посредно, учествује још један велики противник Сједињених Држава. То су открила тројица званичника упућених у обавештајне податке.

Ова помоћ, о којој до сада није било извештаја, сигнализира да се у сукоб који се брзо шири укључио и један од главних америчких супарника – нуклеарна сила са изузетним обавештајним способностима, пише „Вашингтон пост”. Откако је рат почео, Русија је Ирану прослеђивала локације америчке војне имовине, укључујући ратне бродове и авионе, рекли су званичници који су желели да остану анонимни због осетљивости теме.