Нови пут „кул Кине”

Електрична возила којима се на пекиншким улицама с десет трака чују само гуме. Безготовинска плаћања телефонским програмом „алипеј” и сличан начин наручивања диди таксија. Уместо личних пословних картица размењују се бар-кодови друштвене мреже „Ви чет”. По слетању у земљу узимају вам отиске прстију или снимају лице и добијате бар-код. За улазак у железничку станицу или поједине институције као странац скенирате пасош. Кад не разумете домаћине, помаже програм преводилац у паметном телефону. Добро дошли у дигиталну Народну Републику Кину на прелазу из 21. у 22. век. 
Свеприсутност дигиталне технологије, између осталог, јача кинеску културну моћ. Отуда руководство Комунистичке партије Кине (КПК) унапређује интеграцију науке и технологије с културом. Подстиче „квалитетан развој сектора културе и претварање НР Кине у водећу земљу с успешном социјалистичком културом”. 
Богатство културних садржаја једне нације доприноси глобално њеној мекој моћи. Када држава поседује меку моћ, лакше се и чвршће зближава с другим нацијама и земљама и уваженија је у међународној заједници. Меку моћ дефинишу и као „способност државе да утиче на уживање наклоности привлачењем или убеђивањем, а не присилом”. 
Појам је 1990. увео амерички професор Џозеф Нај (1937–2025). По њему, „мека моћ” је важна за унапређење националних интереса колико и „тврда сила” и „економска доминација”. „Тешка” (војна) и економска моћ могу подржати „меку силу”, али употреба прве две није увек корисна. Војна моћ може послужити присили, а економска моћ може вршити притисак ради принуде. 
Водећа светска независна компанија за процену брендова и квантитативно истраживање глобалног доживљаја земаља, лондонски „Бренд фајненс”, на јануарском самиту Светског економског форума у Давосу представила је свој Глобални индекс меке моћи за 2026. Сједињене Америчке Државе и даље су прве са 74,9 поена (од укупно 100), али су наставком примене „тврде” и економске силе њихови укупни показатељи „меке моћи” знатно опали (за 4,6 поена током 2025, у односу на претходну годину). Чак и неки савезници доживљавају поједине поступке САД као „неправедне или осуђене на неуспех”. 
Доживљај угледа САД пао је са 11. на 26. место. Деловање државе опада у неколико кључних показатеља угледа, највише у одељку „Људи и вредности” (за 48 позиција). Такав пад светског угледа САД компанија с тридесетогодишњим искуством приписује новим приоритетима администрације председника Доналда Трампа, попут политике „Америка на првом месту”. 
То је створило простор за ширење утицаја других земаља, посебно Народне Републике Кине, чија „мека снага” наставља да брзо расте (+7 поена) током 2025. НР Кина јача другу позицију у Брендовом индексу и једини је национални бренд у првих 10 који је 2025. повећао рејтинг меке снаге (на 73,5) и на мање од 1,5 поена смањио заостатак за САД. 
Током последњих неколико година, Кина је ефикасно радила не само на јачању главних снага, већ и на решавању историјских недостатака. Њене предности у мекој снази појачане су дугорочним стратешким програмом који укључује улагања у пројекат „Појас и пут”, научнотехнолошки напредак, реформе одрживог развоја, стварање глобалних робних марки и промовисање културног прожимања с другим нацијама. 
Пошавши с релативно слабих позиција, НР Кина се у категорији „Углед” попела за девет места (на 18. место), први пут претекавши САД. У категоријама „Управљање” (+10 позиција) и „Одржива будућност” (+7 позиција) резултати су у директној супротности с падом САД. Уопште, Кина је тренутно испред САД у 19 од 35 показатеља националног бренда. 
Према извештају, у међународној заједници сада Кину доживљавају не само као стратешку силу већ и као земљу која нуди приступачно искуство и културни квалитет. Оцена туризма у Кини такође је побољшана, за пет позиција (на 36. место). То одражава растућу привлачност градова, културног наслеђа и могућности за слободно време, што је подстакнуто владиним програмима поједностављења визног режима и међуљудске размене. 
Културни феномени попут „ружне, а привлачне” лутке лабубу стекли су светску популарност 2025. Нашироко су препознате робне марке као што су „Хуавеј” и „Тикток”, а све је већи извоз електричних возила, што додатно шири присуство НР Кине у свету. 
Истовремено, Кина наставља да јача главне предности, систематски снажећи поимање себе у области бизниса и трговине (+2, на 2. место) и образовања и науке (+2, на 1. место), где високе технологије доносе поверење и поузданост. НР Кина је на првом месту у свету не само због једноставности пословања и потенцијала будућег раста већ и због технологије, новина и напредне науке. Попела се и на 3. место у свету по перцепцији јаке и стабилне економије (+5 позиција) – најутицајнији фактор меке моћи међу свих 35 националних брендова у оквиру Глобалног индекса. 
Комбинујући домаћи развој са структурисаним међународним учешћем, НР Кина се све више доживљава као предвидљива, поуздана и способна да донесе опипљиве користи. То земљи помаже у одржавању високог положаја у сфери утицаја (2. место) и препознатљивости (+1, на 4. место). 
Решавајући кључне недостатке и усавршавајући главне снаге, НР Кина постаје поуздана алтернатива доминацији САД у свету. Њен напредак одражава промишљену вишестрану стратегију која комбинује доследност политике, економски раст, технолошки напредак и културну интеракцију. 
Све ове чињенице биле су очигледне и током ауторовог недавног боравка у НР Кини, на Фестивалу савременог српског филма и омажу и даље веома популарном Велимиру Бати Живојиновићу. Фестивал се одвијао од 3. до 9. фебруара у Веншан синема парку, у округу Луђенг, на обронцима десетомилионског високоразвијеног мегапополиса Хефеј, главног града источне провинције Анхуи. Догађај у првом сеоском филмском центру у НР Кини организовали су престижни кинески ФИРСТ међународни филмски фестивал (познат по подршци уметничком филму), Филмски центар Србије и међународна непрофитна организација Удружење за образовну размену између Кине и Србије, које успешно делује из Београда од 2014.
Било је то и време припрема за кинеску Нову годину или Пролећни фестивал, који су почели 17. фебруара. Кривудави асфалтни путеви и камени мостови ових дана у Луђенгу пролазе поред гроздова црвених лампиона окачених о дрвеће за деветодневни празник. 
Крај је познат по прелепом природном окружењу, усред планина Та и Мањи, са реком Луобу, резервоаром Јиху и каналом Схулу, који дају посебан, интиман тон у провинцији са 61 милионом житеља. Зато власти Луђенга (на 2.200 квадратних километара и са 1,2 милиона становника) развијају и сеоски туризам. Округ је одредиште за неке од 400 до 800 милиона (по неким америчким проценама) припадника средње класе у НР Кини. 
Недавно је „кул Кина” постао термин који неки западни медији користе за опис земље. Настао је из спонтане и искрене реакције светске јавности, посебно младих људи, који су, превазилазећи слојеве пристрасних „филтера”, коначно видели НР Кину каква јесте. „Кул Кина” је у основи резултат дугогодишњег развоја кинеске модернизације, дело генерација становника од 1949. и настанка Народне Републике, као и одлучности чланства и руководстава КПК. То изазива искрено дивљење глобалног грађанства, које може из прве руке да посматра напредак треће најпространије земље на свету (9,7 милиона квадратних километара) и њене 1,4 милијарде људи.

*Новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа