Данас је Осми март – Међународни дан жена

Међународни дан жена или Осми март је посвећен женама и слави се сваке године осмог у марту месецу. Настао је као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Обележавајући га, поклања се пажња припадницама женског пола – мајкама, бакама, ћеркама, теткама, ујнама, стринама, комшиницама, колегиницама...

Идеја се појавила почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Један од најбитнијих је био када су жене запослене у индустрији одеће и текстила јавно демонстрирале 8. марта 1857. у Њујорку. Најпознатији је био 1908, када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене. Заступана је идеја већих женских права.

Званично, први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена, која је била одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале организована је 1910.

Инспирисана америчком акцијом поводом овог питања, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје у дело. Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.

Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације и феминисткиње широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. У почетку Првог светског рата жене широм Европе су одржале антиратне демонстрације за мир.

Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа. Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник.

У многим државама овај празник је изгубио своју основу идеју. Постао је прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола. Послужио је као паралела Мајчином дану или Валентинову у западним државама. Тамо се углавном престао обележавати у првој половини 20. века, јер је био повезиван са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Остао је државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану…