Електрана која хлади и штеди струју

Најовији извештај Међуна родне агенције за енергију (ИЕА) према којем би удео обновљивих извора и нуклеарне енергије у светском енергетском миксу требало да достигне 50 одсто до краја ове деценије, уз раст тражње за природним гасом, опомена је и за Србију да мора да пожури с смањењем коришћења фосилних горива, пре свега угља, од ког се доминантно производи струја. Осим тога Србија још увек није узела учешћа у градњи неке нуклеарне централе, иако је укинут мораторијум на ову чисту енергију па се поставља питање могу ли баш сунце и ветар да надоместе све оно што је фосилно гориво до сада покривало. Јасно је да не могу.

Очекује се да глобална тражња за електричном енергијом просечно расте више од 3,5 одсто годишње до 2030. године, при чему ће производња електричне енергије из обновљивих извора, природног гаса и нуклеарне енергије расти како би држала корак са тражњом, преноси Танјуг. Раст тражње за електричном енергијом покренут је све већим потребама индустријског сектора, растом броја електричних возила, повећаном употребом климауређаја, као и ширењем дата центара и вештачке интелигенције, наводи се у извештају „Електрицити 2026” који пружа детаљну анализу недавних трендова и политика у области енергетике. У извештају се наглашава да приступачност електричне енергије остаје кључна и растућа брига. Цене електричне енергије за домаћинства у многим земљама расту брже од прихода од 2019. године, што додатно оптерећује индустрију и предузећа.

– Нема дилеме да је енергетика главно питање на свету, како безбедносно, тако и привредно. Вероватно се сви ратови који се тренутно воде, воде због енергије – изјавио је на Међународној конференцији о комуналној енергији „Комен” декан Машинског факултета проф. др Владимир Поповић.

Да је чињеница да енергетика постаје један од најважнијих, ако не и најважнији ресурс и најважније глобално питање у свету, сложио се и председник Скупштине града Никола Никодијевић истичући да без довољно енергије, без обновљивих извора енергије, без нових капацитета, нема ни развоја. И оне државе које буду успеле најбрже себи да обезбеде нове капацитете, имаће прилику да се у 21. веку и најбрже развијају, с обзиром на то да нове технологије траже и повећану количину енергије.

– Оно што смо успели да урадимо јесте после 50 година да направимо нову електрану. То је прва савременo, модерно, тригенеративно постројење у Сурчину које ће, поред тога што ће производити топлотну енергију за читав комплекс Експо, националног стадиона и свих будућих садржаја који се буду градили на том простору, укључујући и стамбене и комерцијалне објекте, испоручивати топлотну енергију, али оно што је специфично код тог постројења јесте да ће испоручивати и расхладну енергију током летњих месеци – истакао је Никодијевић.

– Будући да у овом тренутку лети трошимо више струје него зими, јер сви расхладни уређаји раде током лета, а нема система даљинског расхлађивања станова или објеката, ово постројење ће бити специфично по томе што ће испоручивати и расхладну енергију. Зато се прави банка леда у електрани која ће штедети струју у пиковима током летњих месеци када буду екстремно високе температуре, штедети гас, а из леда који ће се складиштити у неким деловима електране добијати хладна вода која ће расхлађивати станове. И наравно на том постројењу ћемо уз топлотну и расхладну енергију производити електричну енергију која ће бити сасвим довољног капацитета да покрије читав комплекс – објаснио је Никодијевић.

Наравно, додао је да је ту и пројекат „Винче” где се спаљује отпад и да добија и топлотну и електричну енергију, и она производећи и топлотну и електричну енергију у овом тренутку задовољава око пет одсто територије града Београда.

– Наравно, ми доносимо различите врсте прописа у граду Београду када је у питању енергетика, од катастра геотермалних извора, с обзиром на то да се геотермалне воде у Београду могу користити у процесу производњи овe топлотне енергије. И морам рећи да постоје добри предуслови да неки велики комплекси, посебно привредни или услужни, користе већ геотермалне изворе. Мислим да је Сава центар у овом тренутку највећи који то користи и тако је и конципиран да штеди енергију – закључио је он.

Проф. др Милош Бањац са Машинског факултета, генерални секретар Српског комитета Светског савета за енергију, истакао је да градови не користе локалне изворе енергије, због чега су енергетски неоптимизовани системи.

– Највећи енергетски потенцијал налази се у већ постојећим токовима енергије (отпадној топлоти, отпаду, енергетској ефикасности). Отпадна топлота (отпад из индустрије, дата центaра, канализација) је стратешки ресурс градова и мора постати саставни део планирања даљинских система грејања. Енергетска ефикасност је такође важан начин да се смањи прекомерна потрошња енергије, што се постиже енергетском санацијом зграда. Декарбонизација градова неће бити постигнута изградњом нових капацитета, већ трансформацијом постојећег енергетског модела – каже проф. Бањац.