Истанбул – град наргиле и слатког чаја

Смештен на улазу у Босфорски мореуз, Истанбул представља спону између европског и азијског континента. Са 9,7 милиона становника највећи је град Турске.

Мириси који се шире из Капали чаршије, рибљих ресторана и са пијаце зачина, оријенталне мелодије, утишане једино у време молитве, примамљиве ђаконије трговаца који вас готово јуре да код њих нешто пазарите и многобројни други призори који су део свакодневнице Истанбулаца, могу учинити да се осетите изгубљеним (ако се заиста и не изгубите у овом огромном, узбудљивом и веома живом граду).

Обилазак знаменитости можетезапочети у Султан Ахметовом кварту где недалеко једна од друге почивају три величанствене знаменитости:Аја Софија, Султан Ахметова (Плава) џамија и палата Топкапи (некадашњи дом отоманских султана).

Црква свете мудрости – Света Софија представља ремек-дело византијске уметности. Саграђена је у време Јустинијанове владавине у шестом веку,а затим претворена у џамију после пада Византијског царства.Данас је то музеј отворен сваког дана од девет до 19 часова (преко лета), а зими обилазак морате привести крају до 17 сати. У непосредној близини налази се црква која је, према речима Прокопија из Цезареје, засењивала све друге цркве у Цариграду –  Аја Ирена или Црква божанског мира (једина црква која није претворена у џамију већ у складиште муниције).

Султан Ахметова џамија једна је од најпознатијих у свету. Због плаве керамике на зидовима одомаћен је, још, и назив Плава џамија. На уласку је обавезно изување (добићете кесу да одложите обућу), а ако сте женског пола и нисте у сукњи мораћете да се опашете марамом коју ће добити на лицу места. Не брините што ћете бити босоноги – под је прекривен тепихом.

Да бисте обишли Топкапи палату издвојте, бар, једно поподне. Уживаћете у погледу на Босфор и Мраморно море, а осим палате, обавезно посетите царски трезор и харем.

Ипак, прави дух Истанбула осетићете у Великом базару. Смештен на, чак, 30 хектара, Капали чаршија, како другачије називају ово стециште трговаца, располаже са 4300 бутика и шопова. Организован је по квартовима у којима се продају предмети од коже, бижутерија, накит од злата или сребра, теписи, одећа, наргиле, антиквитети... Немојте се изненадити ако вам се после уводног поздрава на енглеском неки од трговаца обрати и на вашем матерњем језику (говоре по неколико страних језика, а међу њима има и оних који су дошли из неке од бивших југословенских република). Мирођију и друге зачинске биљке наћи ћете у египатском Базару, популарно названом Пијаца зачина.

Босфорски мост као да спаја неспојиве делове града. Када га једном пређете, нећете моћи да поверујете да сте у истој земљи и да је он спона различитих делова истог града (осим овог за прелазак на други континент можете користити и мост Мехмеда Освајача).

Смештена у европском делу града, Долмбахчи палату с правом називају отоманском верзијом Версаја – луксуз ћете приметити на сваком кораку, а препознаћете је по фасади од белог мермера. Унутрашњост је украшена златом, тиркизом и модрим полудрагим каменом са искрицама злата. Порцелан, лустери од кристала, теписи и таписерије део су богате колекције овог двора који је претворен у музеј. Палата има 285 просторија, 46 салона, шест хамама и 68 купатила. Ово је била и председничка резиденција Мустафе Кемала Ататурка у којој је и умро 10. новембра 1938. Сви часовници у палати носталгично су заустављени на 9 сати и 5 минута – тренутку када је „отац Турака”, човек који је увео западну моду и допринео еманципацији жена, последњи пут склопио очи.

Немојте отићи из Истанбула, а да не пробате турски чај. Уколико нисте сладокусац, нагласите конобару да ћете сами зашећерити по жељи како се не бисте изненадили „слаткоћом” овог топлог напитка.

Када једном посетите град који се протеже на два континента остаће вам у сећању пресладак чај, наргила, брза вожња (чак и трамваји јуре као луди), хареми (додуше без султанових жена и конкубина), прељубазни трговци... Довољно, да пожелите да се опет вратите и пробудите лепе успомене.