Кина тражи нови светски поредак

Кинеска дипломатија поново је послала снажну политичку поруку свету: Пекинг не намерава да следи историјски образац великих сила које су своју моћ градиле кроз хегемонију и експанзију, већ настоји да се позиционира као један од носилаца новог, мултиполарног светског поретка. Тај став јасно је формулисао министар спољних послова Кине Ванг Ји на годишњој конференцији за новинаре, где је изнео кључне елементе кинеске визије глобалних односа у наредним деценијама.

Ванг Ји је нагласио да ће Кина, упркос свом економском и демографском потенцијалу, наставити да следи пут мирног развоја и да неће поновити историјски образац великих сила које су настојале да доминирају међународним системом. Према његовим речима, оживљавање кинеске нације, која броји више од 1,4 милијарде становника, не подразумева тежњу ка хегемонији, већ изградњу међународног поретка у којем ће све државе имати своје место и улогу.

Истовремено, шеф кинеске дипломатије посебно је нагласио питање Тајвана, које Пекинг сматра једним од кључних националних интереса. Ванг Ји је поручио да је статус Тајвана унутрашње питање Кине и да је реч о „црвеној линији“ која се не сме прећи. Према његовим речима, било какво мешање спољних актера у тај проблем представљало би директно нарушавање основних интереса кинеске државе.

У ширем контексту, кинески министар је указао да су ривалство и конфронтација великих сила у прошлости човечанству донели катастрофалне последице. Управо због тога, како је нагласио, Кина одбацује логику геополитичке конфронтације и залаже се за изградњу света заснованог на равноправности и сарадњи. Према кинеском тумачењу, мултиполарни систем подразумева да се све државе, без обзира на њихову величину, војну моћ или економски потенцијал, третирају као равноправни чланови међународне заједнице.

Ванг Ји је у том контексту подсетио и на концепт глобалног управљања који је кинески председник Си Ђинпинг представио у септембру 2025. године. Та визија заснива се на неколико кључних принципа: поштовању суверене једнакости држава, доследном придржавању међународног права, јачању мултилатерализма, стављању интереса људи у средиште политичких одлука и фокусирању на конкретне, практичне резултате у међународној сарадњи.

Појам глобалног управљања, како га тумачи Пекинг, односи се на систем институција, правила и политичких механизама који регулишу решавање транснационалних проблема, од безбедности до економије и климатских питања. Тај процес подразумева сарадњу држава, али и других актера међународног система, кроз структуре које су саме створиле.

Став да је постојећи међународни поредак у фази дубоке трансформације дели и више других великих сила. Кина, заједно са Русијом и неким другим државама, већ дуже време указује на потребу реформе глобалних институција и правила која су у великој мери настала у периоду након Другог светског рата под доминацијом западних сила.

Руски председник Владимир Путин недавно је оценио да се свет већ налази у процесу промене глобалног поретка и да систем који је деценијама градио Запад постепено губи своју доминантну позицију. Према његовим речима, концепти које је предложио Си Ђинпинг добијају на значају у тренутку када, како је навео, поједине државе и даље настоје да диктирају правила међународних односа.

У таквим околностима, кинеска порука о свету заснованом на мултиполарности и равноправности све више постаје један од централних елемената глобалне геополитичке расправе. Док западне силе настоје да очувају постојећи систем међународних односа, Пекинг и његови партнери све отвореније говоре о настајању нове структуре светске политике у којој ће моћ бити распоређена између више центара.