Црна Гора не може без сезонаца

Подгорица – Већ годинама црногорска радна снага не може да задовољи потребе домаћег тржишта, због чега су принуђени да ангажују, како кажу, већи број нерезидената. Статистика показује да у Црну Гору сваке године долази све више радника, а за 2009. влада је одобрила издавање 40.000 радних дозвола од којих је 2.100 за запошљавање странаца и 36.350 дозвола за рад странаца. За сезонски рад странаца планирано је 34.300 дозвола, 2.000 за рад странаца који обављају прекограничне услуге у Црној Гори и 50 дозвола за рад за оспособљавање и усавршавање странаца.

За сезонске послове у грађевинарству квота је 13.500, за туризам и угоститељство 10.500, пољопривреду 3.500 и 6.800 дозвола за остале сезонске послове.

– Понуда домаће радне снаге, по броју и структури незапослених не може у потпуности да задовољи тражњу послодаваца, нарочито у време сезоне. Овакав тренд присутан је већ неколико година, а условљен је како бржим економским растом, тако нескладом између расположивих и тражених занимања на домаћем тржишту радне снаге, саопштио је директор Завода за запошљавање Зоран Јелић.

Нови Закон о запошљавању и раду странаца изједначава статус странца са домаћим радником. Послодавци ће, уместо раније месечне таксе од 75 евра, на плату страног радника плаћати порезе и доприносе као и за овдашњу радну снагу. На нето зараду од 300 евра обавезе у 2009. години кретаће се око 175 евра.

Према одлуци владе, убудуће ће се издавати три врсте радних дозвола – лична радна дозвола, дозвола за запошљавање и дозвола за рад. За личну радну дозволу странац плаћа 165 евра, а на терет послодавца иду таксе за дозволу за запошљавање и дозволу за рад, које су у истом износу од по 110 евра. Дозволе за запошљавање и дозволе за сезонски рад издају бирои рада према седишту послодавца, а остале дозволе сектор за правне и опште послове Завода за запошљавање.

Јелић сматра да послодавци нису довољно информисани о новинама у закону, па је најавио и организовање састанака и округлих столова на којима ће се разговарати о овим проблемима.

Евиденције показују да је од 2003. до 2008. године број сезонских радника повећан за више од 100 одсто. У 2003. евидентирано их је 21.090, а 2008. је издато одобрење за 57.766 особа.

Највише радника ангажовано је у Подгорици, Будви, Бару и Херцег Новом. Највише сезонаца ради у грађевинарству – 24.165, у угоститељству и туризму 10.148, трговини 6.236, пољопривреди 5.867, а и даље највише долазе из Србије 22.632, Македоније 15.994, Босне и Херцеговине 14.698 и са Космета 1.811.