Немам свој лоби

Дужи период је прошао од када јечешка Филхармонија из Брна почела да тражидостојног наследника познатог маестра Петра Алтрихтера. Све док наш 33-годишњи диригент, некадашњи бечки ђак, није дошао на једно гостовање са аустријским пијанистом Рудолфом Бухбиндером, и неподељено очарао музичаре и публику.

Тако је Александар Марковић, диригент млађе генерације из Београда, недавно именован за новог шефа-диригента Филхармоније Брно, добивши прилику да наредне три године води jедан од водећих симфонијских ансамбала на тлу средње Европе. „Марковић зрачи смиреношћу, урођеним ауторитетом, музикалношћу,шармом и врло брзо је освојио наш оркестар”, рекао је за сајт чешког недељника „Тиден” директор Филхармоније Давид Маречек. Како је, пак, сам диригент доживео своје ново именовање, написао нам је у имејлу, послатом из Немачке где је ових дана успешно дебитовао са Нирнбершком филхармонијом. Марковић, иначе, живи у Бечу.

–После прве пробе, реакција оркестра била је до те мере позитивнада ми је директор Филхармоније Давид Маречеквећ сутрадан понудио још један пројекат у истој сезони.Два дана касније,после концертапонуђено ми је место шефа-диригента Филхармоније Брно.Склопили смо трогодишњи уговор,са опцијом за продужење. Иначе, у питању је одличан,велики симфонијски оркестар са 110 музичара,са дивном,негованом културом свирања и великом традицијом. Оркестар је основао Леош Јаначеккоји је живео у Брну где је компоновао највећи број својих дела – каже Александар Марковић и наглашава да се изузетно радује предстојећој сарадњи.

Како даље наводи, Филхармонија из Брна под његовим руководством наставиће континуитет репертоара без радикалних промена,акао своја задужења диригент препознаје квалитетне пробе и концерте,изазован и разноврстан програм, као и неговање и пажљиво обнављање ансамбла.

–Изузетно сам поносан на чињеницу да је мој интернационални успех у потпуности заснован на квалитету мог уметничког рада.Никада нисам „наследио” оркестар или добио место путем подршке политичара. Немам свој лоби и не функционишем по принципу „ја теби-ти мени”.У Инсбруку сам ушао у ужи избор кандидата, као непознати29-годишњи странац, и изашао као шеф-диригент,једногласно изабран у конкуренцији од 150 диригената. Иза моје биографије не стоје велика диригентска имена. Нисам био дугогодишњи асистент у сенци неког великог маестра што је, у неку руку, кићење туђим перјем.Имиџ и репутација се стварају дугогодишњим напорним радом, неумољивошћуи интерпретативном оригиналношћу. У том случају су резултати неспорни и постају лична интелектуална имовина, сматра диригент.

Од скоријих планова свог новог оркестра маестро издваја велике симфонијске пројекте у три различите концертне дворане у Брну, наступе на летњем „Spilberk” фестивалу, као и турнеје у иностранствуса веома престижним гостовањима. Значајна и важна, додаје, биће и прилика да сарађује са светски познатим филхармонијским Хором из Брна.

Концертна активност Александра Марковића почела је још 2000. године. Са Wiener Concert-Verei наступао је у Бечу 2003, освојио првунаграду на Седмом интернационалном диригентском такмичењу „Фителберг”, а потом био шеф-диригент Тиролске опере у Инсбруку, коју је, у шали истиче, „окупирао” од 2005. до 2008. године.

У биографији бележи сарадњу са Бечким симфоничарима,Прашким симфоничарима, прашким Народним позориштем, немачким Симфонијским оркестром из Берлина, Шкотским камерним оркестром,Бечким камерним оркестром, оркестром „Mozarteum”из Салцбурга, Словачком филхармонијом из Братиславе, и многобројним саставимаиз Немачке, Чешке,Словачке,Пољске, Литваније,Италије и Мађарске.Ове сезоне очекују га дебији са „Konzerthausorchester” из Берлина и Штутгарским филхармоничарима, као и поновна сарадња са новооснованом „Qatar Philharmonic” из Дохе.

Београђани га на својој сцени могу очекивати ускоро, када буде била премијера Вердијеве опере „Моћ судбине” у Народном позоришту.