Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ ПЕЂА КОВАЧЕВИЋ, музиколог

Савремена и експериментална музика у „Саундологији”

Први корак било је покретање подкаст серијала, где сам угостио репрезентативне композиторе и мултимедијалне уметнике Јужне Флориде
Савремена и експериментална музика у „Саундологији”
Предраг Пеђа Ковачевић (Фото Tristan Cuenca)

Платформа „Саундологија” основана је 2021. године с циљем да промовише савремену и експерименталну музику и приближи је широј публици. Као музиколог по образовању, али и неко ко је у САД стекао додатна знања из области музичке продукције и музичког бизниса, желео сам да повежем теоријски и интерпретативни приступ музици са њеном практичном реализацијом, продукцијом и дистрибуцијом. Та синтеза подразумевала је и бављење питањима музичког уредништва, објављивања звучног и видео-садржаја, ауторских права, као и промоције и маркетинга, каже Пеђа Ковачевић, музиколог који живи и ради у САД.

Важну подршку у развоју пројекта добио је током боравка у оквиру програма „FIU Ratcliffe Art +Design Incubator”. У том периоду живео је на Јужној Флориди, а „Сaундологија” је у почетку била везана за локалну сцену. Први корак био је покретање подкаст серијала где је Пеђа Ковачевић угостио репрезентативне композиторе и мултимедијалне уметнике Јужне Флориде, с којима је разговарао о њиховом стваралаштву. Било му је важно да отвори питања културног идентитета, јер је Мајами средина у којој су миграције и различита порекла снажно уткани у уметничку продукцију.

Да ли је циљ „Саундологије” остварен?

Циљ да „Саундологија” постане релевантна и препознатљива платформа за савремену и експерименталну музику сматрам оствареним, нарочито од прошле године када је основан издавачки лејбл „Саундологија рекордс”. Тиме је платформа ушла у сферу музичког издаваштва, кроз антологијска издања која документују и представљају савремене композиторе и уметнике звука, остављајући трајни запис о једној специфичној уметничкој сцени и времену.

Издвојте нека имена и њихове радове?

Експериментална музичка сцена по својој природи никада није била масовна, у складу са законима музичке индустрије и тржишта. Она зависи од посвећених појединаца, институција и организација које континуирано раде на неговању такве сцене. И публика је јасно профилисана – мања по обиму, али стабилна, информисана и међународно умрежена. Важну улогу у развоју и рецепцији експерименталне музике имају образовне институције. Данас је готово незамисливо озбиљно музичко образовање без присуства музичке технологије, електроакустичких пракси и савремених ансамбала. На платформи „Саундологија” представљени су уметници који већ имају снажан локални и међународни легитимитет. Међу њима је Орландо Гарсија, ученик Мортона Фелдмана, чија су дела извођена широм света, укључујући и регион бивше Југославије – на Трибини композитора у Београду и Музичком бијеналу у Загребу. Ту су и аутори попут Дороти Хајндмен и Чарлса Мејсона, чија се дела редовно изводе у САД и Западној Европи. Ту су и мултимедијални уметници који делују у андергрaунд сфери експерименталне музике. Међу њима су Ричард Гарет, визуелни и звучни уметник чији су пројекти реализовани у галеријским и јавним просторима, укључујући и вишенедељне пројекције на Тајмс скверу у Њујорку, као и Алба Тријана, чије су звучне инсталације излагане у музејима савремене уметности широм света. Сарадња са уметницима попут Ричарда Верџеса, оснивача етикете „Noir Age”, показује како се експериментална и амбијентална музика повезује са широм међународном сценом, укључујући и уметнике са Балкана.

Како је пројекат заживео уз вас и како вас је пут довео до Америке?

„Саундологија” промовише савремену и експерименталну музику кроз три сегмента: интервјуе са уметницима, музичко издаваштво и продукцију музичких догађаја. Она је директан резултат мог интердисциплинарног образовања и професионалног развоја. Мој рад као музиколога укорењен је у аналитичком и теоријском промишљању музике, док су ме додатна усавршавања у САД, у области музичке продукције, снимања звука и музичког бизниса, усмерила ка практичној реализацији звучног и визуелног садржаја. Сваком пројекту приступам истовремено као истраживач, куратор и продуцент. Треће, капитално издање обухватило је 17 композитора и објављено је на двоструком компакт-диску: први је фокусиран на акустички медијум, са употребом електронике или без ње, док је други посвећен електронском медијуму и савременим звучним праксама. Издање укључује и ауторе из џез контекста, попут Раса Шпигела, цењеног локалног џез уметника, чиме је истакнута ширина естетског спектра и отвореност платформе. Ова издања остају документ једног времена и локалне сцене Јужне Флориде у другој деценији 21. века. Поред рада на „Саундологији”, имао сам прилику да предајем на Музичкој академији Флорида интернационалног универзитета, на курсевима посвећеним електроакустичкој музици и да сарађујем са бројним уметницима у Мајамију и Чикагу у својству инжењера звука. Мој ангажман у области снимања музике обухвата сарадњу са вокалним ансамблима и организацијама које изводе ренесансну и барокну музику (попут ансамбла „Bella Voce или „Опус 327”), али и сарадњу са савременим и експерименталним ансамблима, као што је пројекат „Mиcroplastique”, који изводи музику на дечијим инструментима.

Организовали сте и фестивал „Саундологија”, какви су ваши планови за будућност?

Фестивал реализован у септембру окупио је ауторе и извођаче различитих естетских и генерацијских профила Јужне Флориде. У будућности планирам да тежиште платформе задржим на музичком издаваштву и даљем утврђивању дугорочне сарадње са уметницима. Фестивал је реализован уз подршку локалног културног фонда округа Miami-Dade. Планови су усмерени ка наставку антологијског серијала и реализацији наредног издања током 2026. године, уз континуирани рад на интервјуима, документацији и селективним догађајима кроз које се „Саундологија” дефинише као простор сусрета и документовања савремене и експерименталне музичке праксе.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.