Савремена и експериментална музика у „Саундологији”

Платформа „Саундологија” основана је 2021. године с циљем да промовише савремену и експерименталну музику и приближи је широј публици. Као музиколог по образовању, али и неко ко је у САД стекао додатна знања из области музичке продукције и музичког бизниса, желео сам да повежем теоријски и интерпретативни приступ музици са њеном практичном реализацијом, продукцијом и дистрибуцијом. Та синтеза подразумевала је и бављење питањима музичког уредништва, објављивања звучног и видео-садржаја, ауторских права, као и промоције и маркетинга, каже Пеђа Ковачевић, музиколог који живи и ради у САД.

Важну подршку у развоју пројекта добио је током боравка у оквиру програма „FIU Ratcliffe Art +Design Incubator”. У том периоду живео је на Јужној Флориди, а „Сaундологија” је у почетку била везана за локалну сцену. Први корак био је покретање подкаст серијала где је Пеђа Ковачевић угостио репрезентативне композиторе и мултимедијалне уметнике Јужне Флориде, с којима је разговарао о њиховом стваралаштву. Било му је важно да отвори питања културног идентитета, јер је Мајами средина у којој су миграције и различита порекла снажно уткани у уметничку продукцију.

Да ли је циљ „Саундологије” остварен?

Циљ да „Саундологија” постане релевантна и препознатљива платформа за савремену и експерименталну музику сматрам оствареним, нарочито од прошле године када је основан издавачки лејбл „Саундологија рекордс”. Тиме је платформа ушла у сферу музичког издаваштва, кроз антологијска издања која документују и представљају савремене композиторе и уметнике звука, остављајући трајни запис о једној специфичној уметничкој сцени и времену.

Издвојте нека имена и њихове радове?

Експериментална музичка сцена по својој природи никада није била масовна, у складу са законима музичке индустрије и тржишта. Она зависи од посвећених појединаца, институција и организација које континуирано раде на неговању такве сцене. И публика је јасно профилисана – мања по обиму, али стабилна, информисана и међународно умрежена. Важну улогу у развоју и рецепцији експерименталне музике имају образовне институције. Данас је готово незамисливо озбиљно музичко образовање без присуства музичке технологије, електроакустичких пракси и савремених ансамбала. На платформи „Саундологија” представљени су уметници који већ имају снажан локални и међународни легитимитет. Међу њима је Орландо Гарсија, ученик Мортона Фелдмана, чија су дела извођена широм света, укључујући и регион бивше Југославије – на Трибини композитора у Београду и Музичком бијеналу у Загребу. Ту су и аутори попут Дороти Хајндмен и Чарлса Мејсона, чија се дела редовно изводе у САД и Западној Европи. Ту су и мултимедијални уметници који делују у андергрaунд сфери експерименталне музике. Међу њима су Ричард Гарет, визуелни и звучни уметник чији су пројекти реализовани у галеријским и јавним просторима, укључујући и вишенедељне пројекције на Тајмс скверу у Њујорку, као и Алба Тријана, чије су звучне инсталације излагане у музејима савремене уметности широм света. Сарадња са уметницима попут Ричарда Верџеса, оснивача етикете „Noir Age”, показује како се експериментална и амбијентална музика повезује са широм међународном сценом, укључујући и уметнике са Балкана.

Како је пројекат заживео уз вас и како вас је пут довео до Америке?

„Саундологија” промовише савремену и експерименталну музику кроз три сегмента: интервјуе са уметницима, музичко издаваштво и продукцију музичких догађаја. Она је директан резултат мог интердисциплинарног образовања и професионалног развоја. Мој рад као музиколога укорењен је у аналитичком и теоријском промишљању музике, док су ме додатна усавршавања у САД, у области музичке продукције, снимања звука и музичког бизниса, усмерила ка практичној реализацији звучног и визуелног садржаја. Сваком пројекту приступам истовремено као истраживач, куратор и продуцент. Треће, капитално издање обухватило је 17 композитора и објављено је на двоструком компакт-диску: први је фокусиран на акустички медијум, са употребом електронике или без ње, док је други посвећен електронском медијуму и савременим звучним праксама. Издање укључује и ауторе из џез контекста, попут Раса Шпигела, цењеног локалног џез уметника, чиме је истакнута ширина естетског спектра и отвореност платформе. Ова издања остају документ једног времена и локалне сцене Јужне Флориде у другој деценији 21. века. Поред рада на „Саундологији”, имао сам прилику да предајем на Музичкој академији Флорида интернационалног универзитета, на курсевима посвећеним електроакустичкој музици и да сарађујем са бројним уметницима у Мајамију и Чикагу у својству инжењера звука. Мој ангажман у области снимања музике обухвата сарадњу са вокалним ансамблима и организацијама које изводе ренесансну и барокну музику (попут ансамбла „Bella Voce или „Опус 327”), али и сарадњу са савременим и експерименталним ансамблима, као што је пројекат „Mиcroplastique”, који изводи музику на дечијим инструментима.

Организовали сте и фестивал „Саундологија”, какви су ваши планови за будућност?

Фестивал реализован у септембру окупио је ауторе и извођаче различитих естетских и генерацијских профила Јужне Флориде. У будућности планирам да тежиште платформе задржим на музичком издаваштву и даљем утврђивању дугорочне сарадње са уметницима. Фестивал је реализован уз подршку локалног културног фонда округа Miami-Dade. Планови су усмерени ка наставку антологијског серијала и реализацији наредног издања током 2026. године, уз континуирани рад на интервјуима, документацији и селективним догађајима кроз које се „Саундологија” дефинише као простор сусрета и документовања савремене и експерименталне музичке праксе.