Америка и Кина на првом месту

У само два месеца америчке снаге ухапсиле су председника Венецуеле Николаса Мадура и убиле врховног вођу Ирана ајатолаха Алија Хамнеија, два блиска партнера Кине. Све се то догађа уочи најављеног састанка у Пекингу између председника Си Ђинпинга и Доналда Трампа, на којем се очекује да две највеће светске привреде продуже економско примирје. Бела кућа раније је саопштила да би самит требало да се одржи од 31. марта до 2. априла. Пекинг, међутим, још није званично потврдио термин, док је портпаролка тамошњег Министарства спољних послова поручила да су тек разговори у току. Поједини медији наводе да би Кина могла размотрити одлагање или отказивање сусрета како би изразила незадовољство америчким потезима. Ипак, аналитичари процењују да Си има много разлога да седне за сто са Трампом: од ублажавања ограничења на извоз напредних кинеских технологија, преко царина, до Тајвана.

„Пекинг више брине о управљању односима са САД него о догађајима на Блиском истоку”, рекао је Џулијан Гевирц, бивши виши директор за послове Кине у Савету за националну безбедност за време док је Џозеф Бајден био на челу Беле куће. Како је пренео Ројтерс, активност кинеског ратног ваздухопловства око Тајвана нагло је опала. Током протекле недеље није забележен ниједан лет, иако су такве мисије раније биле готово свакодневне. Са друге стране, и Трамп је сигнализирао спремност да избегне конфронтацију, како би се створила што повољнија атмосфера пред састанак. Његова администрација одложила је продају пакета оружја Тајпеју, вредног 13 милијарди долара, како не би узнемирила Сија, рекли су званичници из Вашингтона за „Њујорк тајмс”.

Шире посматрано, потенцијални сусрет може се тумачити као самит „Америка на првом месту” или „Кина на првом месту”, зависно од угла посматрања, уз фокус на трговини, а заобилажење тема Мадура и Хамнеија. Иако је Кина одмах осудила америчке и израелске нападе на Иран, а њен шеф дипломатије Ванг Ји оптужио обе владе за атентат на лидера друге државе и обећао подршку суверенитету и безбедности Техерана, сукоб би могао да донесе и одређене користи за Пекинг.

САД су већ распоредиле највеће војне снаге на Блиском истоку још од инвазије на Ирак 2003. године, укључујући ударне групе носача авиона у региону. Ако то присуство потраје дуже од очекиваног, могло би да скрене америчку пажњу и ресурсе са Азије. Пекинг стога не би био превише забринут ако се Американци заглаве у још једном непопуларном рату. Такође, Кина је изградила дубоке економске везе са многим државама у Персијском заливу на које је Иран последњих дана покренуо нападе, попут Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, па је Ванг Ји покушао да пронађе равнотежу у разговору са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем, позвавши Техеран да „обрати пажњу на разумне забринутости својих суседа”. И, за разлику од Америке, која има формалне одбрамбене обавезе према десетинама савезника, Кина има само једну – са Северном Корејом. Њена партнерства са Ираном и Венецуелом су стратешка, али не и војни савези.

„Си Ђинпинг нема сентименталности према спољним односима Пекинга. Дошао је ту где јесте захваљујући својој хладној, прагматичној одлучности. У Комунистичкој партији Кине нема велике користи од меког срца”, каже Џо Вебстер, виши сарадник Атлантског савета, истраживачке организације из Вашингтона.

Пекинг ће зато вероватно наставити да пружа ограничену подршку Техерану, истовремено тврдећи да су Сједињене Државе највећи извор глобалне нестабилности. У уводнику листа „Глобал тајмс”, повезаног са Комунистичком партијом Кине, у понедељак је међународна заједница позвана да одбаци, како је наведено, покушај Вашингтона да свет врати на „закон џунгле”.

Кинески аналитичари који говоре за државне медије, тврде да САД и Израел сеју хаос на Блиском истоку и да су убиством Хамнеија поставили опасан преседан. Али Кина „не види никакву корист у појачавању тензија са Америком због Ирана”, рекао је Вилијам Јанг, виши аналитичар у бриселском  тинк-тенку „Међународна кризна група”. Због тога, како је додао, неће желети да угрози позитиван замах који је изградила са Трамповом администрацијом током прошле године.