Од Милунке Савић до Милеве Марић Ајнштајн

Ниш – Из мушког угла – нема веће снаге него осетити слабост према нежнијем полу и нема већег витештва него борити се за потпуну равноправност полова – и нема веће храбрости него признати да жене јесу биле маргинализоване кроз историју и без обзира на то што је та историја у многим аспектима била велика, величанствена и славна, третман жена кроз њу у значајној мери може се назвати мрљом која не би смела да се понови у садашњости у будућности.

У Европској кући у Нишу отворена је изложба биографија и фотографија „HERstory” настала из истоимене међународне публикације сачињене од животних прича истакнутих жена из Србије, Босне и Херцеговине, Словачке, Италије и Данске.

Реч је о женама, истинским хероинама из различитих области које су битно задужиле наше колективно сећање и којима дугујемо једно велико – хвала. Ипак, пре пуке захвалности која зна да буде често протоколарна и празна, понекад и лицемерна, а још чешће закаснела, дугујемо им свет у којем неке њихове наследнице неће наилазити на зид сачињен од цигала стереотипа и предрасуда на какав су наилазиле оне.

Изложба „HERstory” представља међународни паневропски пројекат и у Нишу је реализован захваљујући организацији „КОМ018”.

Отварање изложбе пратио је и отворени дијалог, односно отворена панел-дискусија између организатора, аутора и присутних гостију у оквиру које су акцентоване бројне теме везане за историјски развој равноправности и положаја жена.

– Изложба је интернационална, али и интерактивна. Заправо, представља један жив програм размене искустава и мишљења, а у фокусу свега је историјски положај жене као основна тема. Постављамо питање – колико се и како се положај жена кроз историју мењао и какав је данас – рекла је за „Политику” модераторка програма и оснивачица „Femmedia inicijative” Милица Марковић.

Она подсећа да се изложба реализује у склопу ширег програма посвећеног женама и 8. марту који подразумева неколико догађаја осим саме изложбе – од трибине „Генерације у дијалог”, преко уличне акције „Ружа, а не стереотип” до „Женског марша” у Београду.

Што се изложбе „HERstorу” тиче, овај међународни концепт реализован у Нишу посебно истиче велике жене наше скорије прошлости – од Милунке Савић и Милене Павловић Барили до Милеве Марић Ајнштајн.

Све оне су данас најбоља инспирација целом друштву и најбољи доказ да равноправност као цивилизацијска тековина нема алтернативу.

Уопштено, када данас расправљамо о равноправности, можда не би било лоше да спознамо шта она заправо значи. Осмомартовска ружа је леп гест. Истицање и валоризација женске нежности такође могу да буду лепи. Међутим, пре геста и симболике значајнија је спознаја – да она може све што и он и да је овај свет њен колико и његов.

Све наше природне и биолошке датости нису основа за било какву сегрегацију, већ су можда најбољи подсетник да су оба пола једнака, али и да су оба пола тек „половине” које најбоље делују заједно. Једино тако дају целину.

Ако равноправност долази као победа и као епилог цивилизацијске борбе за човека, онда би то заправо била једина победа у људској историји која не подразумева ничији пораз. Свака друга „наводна победа” заснована на било каквој маргинализацији била би лажна и по нашу будућност контрапродуктивна.

Цивилизација побеђује тек када победи човек – и као мушкарац и као жена.