Министарка Ђедовић учествује на Нуклеарном самиту у Паризу

Министарка рударства и енерегетике Дубравка Ђедовић Хандановић у Паризу учествује на другом Нуклеарном самиту, у организацији Владе Француске и Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).

Ђедовић Хандановић стигла је у конгресни центар  „Ла Сеине Мусицалеˮ, заједно са лидерима и представницима више од 30 земаља.

Самит ће, како је најављено, отворити  председник Француске Емануел Макрон, а обратиће се и председница Европске комисије Урсула вон дер Лајен и генерални директор  ИАЕА Рафаел Мариано Гроси.

Самит окупља шефове држава и влада, представнике међународних организација, финансијских институција и индустрије, са циљем да се нуклеарна енергија позиционира као кључни ослонац глобалне транзиције ка чистим изворима енергије.

Учествују и премијери  Роберт Фицо, Киријакос Мицотакис, Никол Пашињан, Росен Жељасков и други.

Потенцијал нуклеарне енергије за решавање глобалне потражње

Министарка Ђедовић Хандановић учествоваће, од 14.30 сати, на првом панелу „Регионални развој и стратегије: потенцијал нуклеарне енергије за решавање растуће глобалне потражње за чистом енергијомˮ, на коме ће говорити и извршни директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол.

Ђедовић Хандановић ће присуствовати и вечери у Јелисејској палати за шефове делегација коју приређује председник Макрон.

Панел на коме ће учествовати Ђедовић Хандановић ће модерирати француски министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, а панелисти ће бити и генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Матијас Корман, председник Афричке комисије за нуклеарну енергију (АФКОНЕ) Гаспар Лијоко Мбојо, председник Кинеске националне нуклеарне корпорације (CNNC) Јанфенг Шен и председник, генерални директор Француске електропривреде (ЕДФ) Бернар Фонтана, извршни саветник у „Westinghouse Electric Companyˮ   Жак Беснаину и председник Групе европских општина са нуклеарним постројењима (ГМФ) и градоначелник Борселе Гербен Дајкстерхуис.

Они ће дискутовати и о регионалном приступу нуклеарној енергији у глобалној транзицији ка чистој енергији, стратешкој улози нуклеарне енергије у земљама у развоју које се суочавају са брзим растом потражње за електричном енергијом и улогом иновативних нуклеарних технологија (нпр. малих моторних реактора ˗ СМР, микрореактора, циклуса горива следеће генерације) у регионима у развоју.

Теме ће бити и економски и политички подстицаји за преусмеравање региона зависних од фосилних горива ка нуклеарној енергији, глобални и регионални савези који обликују приступ нуклеарној технологији и ланце снабдевања.

Програм самита обухвата сесије о финансирању нуклеарних пројеката,  сигурности снабдевања горивом, управљању нуклеарним отпадом, као и о  развоју иновативних решења попут малих модуларних реактора (СМР).

Посебна пажња биће посвећена циљу да се нуклеарни капацитети утроструче до 2050. године, у складу са глобалним климатским амбицијама.

Од овогодишњег Нуклеарног самита у Паризу се очекује да потврди нуклеарну енергију као кључни стуб за постизање климатске неутралности и енергетске безбедности.

У фокусу ће бити мали модуларни реактори (СМР) и комерцијализација СМР технологије, која је лакша за финансирање и погодна за замену термоелектрана на угаљ, као и дискусије о реакторима ИВ генерације и нуклеарној фузији као дугорочном решењу.

Први Нуклеарни самит одржан је од 21. до 22. марта 2024. у Бриселу, у организацији Белгије и ИАЕА.

На првом самиту је учествовало више од 30 земаља и Европска унија, а усвојена је заједничка декларација којом се позива на утростручавање нуклеарних капацитета до средине 21. века.

Овогодишњи самит у Паризу биће прилика да се потврде ти закључци и да се нуклеарна енергија додатно афирмише као поуздан партнер обновљивим изворима у обезбеђивању стабилне, нискоугљеничне енергије.

Председник Србије Александар Вучић и министарка Ђедовић Хандановић учествовали су прошле године на првом Нуклеарном самиту у Бриселу, а Вучић је тада указао да долази време вештачке интелигенције и да ће бити  много проблема у снабдевању струјом, као и да су и Србији потребне промене.

Истакао је да треба што пре да видимо студије за употребу нуклеарне енергије у нашој земљи, јер ћемо једино тако моћи да обезбедимо довољно струје у будућности.

Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је у суботу, на представљању националне стратегије „Србија 2030ˮ у Палати Србија, почетак новог инвестиционог циклуса у енергетици и изјавила да ће 30 одсто свих планираних улагања до 2035. године бити за енергетику, као и да морамо да започнемо изградњу прве нуклеарне електране у Србији пре 2035.

За развој нуклеарног програма у Србији потребно три милијарде евра

За развој нуклеарног програма у Србији до 2035. године потребно је најмање три милијарде евра.

Министарство рударства и енергетике ради на оснивању Националног тела за спровођење Програма нуклеарне енергије, у складу са препорукама ИАЕА.

У Србији су крајем новембра 2024. године усвојене измене Закона о енергетици којима је званично укинут мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, који је био на снази више од 35 година.

„До половине наредне године планирамо да завршимо фазу 1 која укључује комплетну анализу, шта је све неопходно усвојити од законских регулатива да бисмо утрли пут за изградњу нуклеарне електране у нашој земљиˮ, изјавила је у фебруару министарка Ђедовић Хандановић.

Након тога, како је рекла, почиње фаза 2, која ће укључивати и припрему градње нуклеарне електране, а читав припремни процес трајао би око четири године.

„Компанија ЕДФ је важан партнер у овом процесу, а сарадња се планира уз укључивање домаћих стручњака, повратак српских научника из иностранства и допринос међународних експератаˮ, казала је Ђедовић Хандановић после састанка са представницима ЕДФ у фебруару у Београду, преноси Танјуг.

Иначе, нова Стратегија развоја енергетике до 2040. године у Србији препознаје нуклеарну енергију као опцију за стабилно базно снабдевање нискоугљеничном енергијом у будућности.

У Паризу је у априлу 2024. потписан Меморандум о разумевању између Владе Србије и ЕДФ-а о успостављању оквира за дугорочни дијалог у области енергетске транзиције и нуклеарне технологије.

Француска јача нуклеарне капацитете

ЕДФ управља са 56 активних нуклеарних реактора распоређених у 18  електрана широм Француске, што је чини највећим светским произвођачем нуклеарне енергије. Такође, ЕДФ управља и са 15 реактора у Великој Британији.

Иначе, француски председник Макрон најавио је 2. марта ове године јачање капацитета француског нуклеарног одвраћања с циљем да се Француска прилагоди националним и европским изазовима.

„Суочени са комбинацијом претњи морамо ојачати наше капацитете нуклеарног одвраћања. Морамо размишљати о нашој стратегији одвраћања по дубини европског континента, уз пуном поштовање нашег суверенитетаˮ, поручио је Макрон у свом обраћању нацији из војне базе на Острву Лонг, преноси дневник Фигаро.

Француска и Немачка продубиће сарадњу на нукеларном одвраћању тако што ће створити управљачку групу и започети заједничке активности ове године, наведено је истог дана у заједничком саопштењу француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца, преноси Танјуг.