Избори у ОКС – Ћурковић или Дивац

У уторак, 24. фебруара, чланови Скупштине Олимпијског комитета Србије бираће председника, који ће наш олимпијски покрет водити у наредном четворогодишњем циклусу, ХХХ олимпијади модерног доба која ће се завршити Играма у Лондону 2012.

Спортски савези и организације, чланови Олимпијског комитета Србије, у кандидационом периоду именовали су двојицу кандидата. То су Иван Ћурковић, некадашњи голман, олимпијац, који се на челу ОКС налазио и у претходном олимпијском циклусу, и Владе Дивац, некадашњи кошаркаш, освајач олимпијске медаље, у последње време активан у хуманитарном раду.

Ових дана спортске организације и појединци јавно се изјашњавају за којег су од двојице кандидата и ко би од њих успешније довео наш олимпијски брод до Лондона.

„Политика” даје реч кандидатима који су се упустили у изборну трку. Владе Дивац и Иван Ћурковић спремно су одговорили на пет истоветних питања и у главним цртама наговестили како би водили Олимпијски комитет Србије, што су – верујемо – до детаља разрадили у програмима које су доставили нашем националном Олимпијском комитету.

Пошто ће њихови програми, по свему судећи, бити доступни јавности тек на Скупштини, или можда тек који дан раније, ови њихови одговори могли би да љубитељима спорта омогуће да се и сами определе...

Кандидати су електронском издању Политике прошле недеље изнели своје виђење тога како би водили Олимпијски комитет и о томе можете да дате своје мишљење у новој рубрици „ДЕБАТА” на  http://www.politika.rs/debate/index.sr.html#null

-----------------------------------------------------------

Шта мислите о стању српског спорта данас? Шта су недостаци, а шта перспективе?

Дивац: Реално стање српског спорта, у овом тренутку, испод је нивоа потенцијала који Србија има. Недостатак је недовољна синхронизација спортских организација. Овде мислим на ситуацију у којој држава доста средстава одваја за спорт, али та средства се не троше на најефикаснији начин. Треба препознати праве таленте и праве будуће шампионе и у њих треба улагати и то по критеријуму резултата. На пример, не сме се дозволити да се у право време не уложи у таленат који је сигурно био препознатљив код Наташе Јанић, која је због таквог пропуста на последње две олимпијаде освојила четири златне медаље за Мађарску, уместо за нашу земљу. Таленат мора бити благовремено препознат и адекватно пропраћен, без обзира на грану спорта из које долази.

Чињеница је да као нација поседујемо велики таленат за спорт. Перспективе треба тражити у таквом потенцијалу, који ће на ефикасан и стручан начин бити пропраћен подршком која ће се огледати у стручном раду и условима које ћемо обезбедити за најталентованије.

Ћурковић: У сваком сегменту спорта – деце и омладине, школском, рекреативном, професионалном, врхунском – има шта да се промени, иако ценим да је много учињено. Треба имати у виду да су се последње две-три деценије ствари вртоглаво мењале, а спорт се споро прилагођавао. У неком ишчекивању и привремености, пропуштено је и најважније – планирање и управљање будућношћу. Тако су пролазили дани, месеци, године, олимпијски циклуси... Времена јесу била тешка, са свих страна спорту су стајала ограничења, али је било и наше инертности.

Изгубљени корак је, ипак, бар делимично, надокнађен и ко данас то пориче, или је необавештен или злонамеран.

Како видите место и улогу националног Олимпијског комитета у систему спорта Србије?

Дивац: Када се говори о Олимпијском комитету Србије, говори се о нашем врхунском спорту. Наш Олимпијски комитет треба да се бави врхунским спортом, препознавањем и праћењем врхунских талената. Не сме више да нам се дешава да у многим спортовима у млађим категоријама будемо у самом светском врху, а да то не преточимо у резултате у сениорској конкуренцији. Чињеница је да су једине две медаље за Србију, на последњим Олимпијским играма у Пекингу, освојили спортисти који су сами, са својим породицама, улагали у сопствени напредак и развој и то није имало много везе са нашим Олимпијским комитетом. Нашим садашњим и будућим врхунским спортистима морамо да обезбедимо комплетну логистику, мислим на медицинску пажњу, тестирања, услове за припреме, која је у савременом спорту неопходна за врхунски резултат.

Ћурковић: Примарна обавеза националног Олимпијског комитета јесте да се на глобалном плану бори и избори за добар статус спорта у друштву и држави. Једино се системским решењима могу створити стабилни и оптимални услови за развој широке базе, као и за високе домете асова на престижним спортским позорницама света. И нашим залагањем – наглашавам: и нашим, а срећом нисмо били сами – идејама и дефинисањем предлога, спорт је ушао у Устав као важна друштвена делатност. Формирано је Министарство спорта, па сада имамо непосредну везу са државом. Наша платформа система спорта из 2006. је у основи недавно усвојене Стратегије развоја спорта. Надокнаде, бившим и садашњим освајачима великих трофеја, јесте оно за шта смо се упорно залагали, уверени да је то праведно решење...

ОКС треба да буде челна институција спорта, не само по формалним овлашћењима, већ по томе што ће спорт озрачити олимпијским духом, чистим односима, поверењем. Да буде кохезивна снага, установа од највишег стручног поверења када је у питању представљање земље. У тешким условима, у претходно поремећеним односима, ОКС је успео да врати углед, да подигне дух патриотизма и репрезентације, да спортистима и јавности врати понос...

Шта би била три приоритета Вашег рада?

Дивац: Прво, постојеће фондове Олимпијског комитета треба усмерити на праве циљеве – на струку и услове. Овде, можда и највише, имам у виду такозване „мале” савезе и спортове, који су у прошлости доносили доста медаља.

Друго, треба успоставити бољу сарадњу Олимпијског комитета са Министарством за омладину и спорт. Та сарадња мора да буде континуирана и планска, а не спорадична и актуелна само пред одржавање Олимпијских игара.

Треће, неопходно је укључивање свих савеза у припреме спортиста током олимпијских циклуса. Ово, такође, треба да буде континуиран и добро планиран процес, којим ће се пратити и помагати таленти, будући кандидати за олимпијске медаље у дужем временском периоду.

Веома је битна још једна, процедурална ствар, која је предуслов за бољи и ефикаснији рад Олимпијског комитета. Неопходно је покренути процес промене Статута Олимпијског комитета Србије и то у делу услова за избор председника и генералног секретара, јер постојећи Статут неприродно ограничава могућност кандидовања на веома узак круг људи.

Ћурковић: Прво, то су репрезентативни наступи. Само у овој години наши изабраници ће се такмичити на 19 светских и европских првенстава. На те наступе гледам као на непосредне кораке од Пекинга ка Лондону 2012. Ако немамо континуитет планирања, ако нам искуства са ових Игара не буду основа, градићемо кућу без темеља.

Друго, информациона платформа која је створена треба свим чиниоцима спорта у Србији да донесе корист, само ако се буде користила на прави начин.

Треће, брига о расположивим снагама у спорту, стварању услова најширој бази, као и онима који чине врх нашег спорта, унапређивању струке и коришћењу науке, тежњи ка бољем на сваком терену. И свакако, без жртвовања хуманости за рачун ефикасности.

Како би са Вама на челу ОКС изгледао српски спорт на крају овог олимпијског циклуса, тачније, закључно са Играма у Лондону 2012?

Дивац: Верујем да би српски спорт постао „здравији”. Не због тога што бих ја био на челу Олимпијског комитета Србије, већ због тога што би била уведена правила која би регулисала начин и контролу улагања државе у развој спорта и највећих спортских талената. Ако у те четири године на прави начин усмеримо средства, верујем да ћемо већ на Олимпијским играма у Лондону осетити разлику.

Ћурковић: Материјални и друштвени третман спорта свакако бисмо унапредили, а стечено поверење јавности и државе дозвољавају ми да с оптимизмом гледам на време које долази. Сада имамо пекиншко искуство и добру позицију спорта, без обзира на то што то неки желе да оспоре. У вашем листу је недавно направљена анкета, у којој су први људи гранских савеза, сви одреда, говорили о 2008. као години запаженог напретка. Што су се сада неки предомислили, па поричу вредност резултата из 2008, више говори о њима него о резултатима.

Шта мислите о вашем противкандидату?

Дивац: О мом противкандидату, господину Ћурковићу, као бившем врхунском спортисти, мислим све најбоље. Али, такође мислим да је дошло време да се у рад Олимпијског комитета Србије укључе људи са другачијим визијама и другачијим односом према спорту и према држави.

Ћурковић: Како год да одговорим на ово питање, у овој атмосфери, било би неуљудно. Лично ми је жао што се избор председника ОКС претворио у нешто што нисам очекивао, у кампању. А подсећам, кампања се звао и онај „анђео” који нас је бомбардовао 1999, као и безобзирна страначка борба, именована као „кампања од врата до врата”. То не доликује спорту, а понижава олимпијски покрет и Олимпијски комитет. Лично сам задовољан што у томе нисам учествовао. Ја сам онима који ће то најбоље знати да оцене дао свој програм, име и спортску биографију. То је довољно.