Једини победник рата у Ирану биће Русија

Рат на Блиском истоку још није завршен али се већ појављују анализе ко ће из овог сукоба да буде глобални победник.

„Једини досадашњи победник рата на Блиском истоку је Русија, јер сукоб подиже цене енергената и скреће пажњу са њене агресије на Украјину, сматра председник Европског савета Антонио Кошта, пише Ројтерс.

„У овом рату до сада постоји само један победник — Русија“, рекао је Кошта у говору амбасадорима ЕУ у Бриселу.

Иран рачуна на то да може да надживи САД и Израел, не војном победом, већ претварањем рата у такмичење у издржљивости. Стратегија Техерана је јасна: лансирати беспилотне летелице и пројектиле, пресецати кључне енергетске руте и довољно снажно уздрмати глобална тржишта како би Вашингтон био приморан да први попусти.

Упркос шоку због америчко-израелских напада и губитку кључних људи, Корпус чувара исламске револуције, који је дуго био главни заштитник Исламске Републике, чврсто држи контролу, управља ратом, спроводи унапред припремљене планове за ванредне ситуације и диктира стратегију и циљеве рата.

IRGC је такође одиграо пресудну улогу у постављању Моџтабе Хаменеја за врховног вођу након што је ајатолах Али Хаменеј убијен у почетним америчко-израелским нападима.

„За њих је ово егзистенцијална борба, тотални рат“, каже Фаваз Герџес са „London School of Economics”.

„Верују да им је опстанак доведен у питање. Спремни су да сруше храм свима на главу.“

Алекс Ватанка, виши сарадник на Институту за Блиски исток и стручњак за иранску политику, додао је: „Они су попут рањене звери, повређени, али зато опаснији него икад.“

Такав менталитет тоталног рата стоји иза иранских ескалирајућих напада широм Залива, којима се гађају енергетска чворишта од Катара до Саудијске Арабије. Циљ је да се постигне максималан економски поремећај у прорачунатом покушају да се повећају трошкови за суседне земље, Европу и Сједињене Државе и да се тестира политичка воља Вашингтона.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је у понедељак републиканским посланицима да ће се рат наставити све док Иран не буде „потпуно и одлучно поражен“, али је предвидео да ће се то ускоро догодити.

Трамп је додао да након завршетка америчке војне операције Техеран дуго неће имати никакво оружје против Сједињених Држава, Израела и америчких савезника.

Ирански извори тврде да је ова ескалација била предвиђена много пре него што је рат почео пре 11 дана. Ирански стратези претпостављали су да је сукоб са Вашингтоном и Израелом неизбежан и припремили су слојевиту стратегију која се координише кроз раширене војне мреже и посредничке снаге Чувара револуције.

Сада, са мало тога за изгубити, Иран спроводи тај план и претвара сукоб у исцрпљујући рат са циљем политичког и економског изнуривања својих противника.

Последице су већ видљиве и у самом Ирану.

Избор Моџтабе за врховног вођу, кажу упућени, доказује доминацију Чувара револуције као оних који одлучују о власти. Према њима, равнотежа моћи се померила. Врховни вођа држи титулу, али будућност Исламске Републике, као и ауторитет самог клерикалног врха, сада зависе од тога могу ли Чувари да преброде олују коју је покренула америчко-израелска кампања.

Међутим, кључна непознаница у рату, каже Моханад Хаџе Али, виши сарадник у Carnegie Middle East центру, јесте колико дуго Чувари могу одржавати своју ракетну кампању, која је окосница њихове стратегије. Амерички званичници тврде да је велики део иранског арсенала већ уништен, али регионални извори наводе да Техеран можда и даље располаже са више од половине својих предратних залиха.

Ако се та процена покаже тачном, Иран би могао наставити са лансирањем пројектила још неколико недеља — временски оквир који би могао бити кључан за Вашингтон док расте економски притисак код куће и у иностранству.

Досег Чувара револуције протеже се и далеко изван бојишта, јер они преобликују свакодневни живот. Један посматрач прилика у Ирану рекао је да се роба, која је некада недељама стајала у лукама, сада царињи одмах, а папирологија се решава касније.

Званичници су то описали као припрему за ратну економију, чиме се обезбеђује несметано кретање ланаца снабдевања под притиском, док се истовремено учвршћује контрола IRGC-а над државом и потврђује континуитет власти.

Подједнако је важна и унутрашња стабилност. Према посматрачима и контактима унутар Ирана, за сада нема знакова протеста, пребега унутар елите или пукотина у владајућим структурама.

Извор из Техерана описао је град који функционише упркос бомбардовању. „Прозори се тресу и данју и ноћу“, рекла је та особа. „Али живот иде даље.“ Продавнице и банке су отворене, залихе су доступне и већина становника није напустила главни град.

Напади, међутим, можда постижу супротан ефекат од онога што су Вашингтон и Израел намеравали, приметио је. Упркос дугогодишњем незадовољству владом, шири се талас националне солидарности док напади погађају инфраструктуру, а отворено се расправља о могућности унутрашњих побуна.

„Људи нису спремни да се Иран распадне“, рекао је извор. За сада тај осећај можда купује време руководству. „Не знам да ли ће режим дугорочно преживети“, додао је. „Али у наредних неколико недеља неће се урушити.“

За стратеге са обе стране, рат се све више своди на два паралелна теста издржљивости: може ли Иран наставити да испаљује пројектиле и могу ли Сједињене Државе и Израел поднети економске, војне и политичке трошкове њиховог заустављања.

„Велико је питање ко ће први попустити у овом тоталном рату — Доналд Трамп или ирански лидери?“ рекао је Герџес. Повећањем цена енергената и ширењем финансијских потешкоћа на западне економије, Техеран се нада да ће притисак натерати САД на повлачење.

Рани знаци показују да се ефекти већ осећају. Цене нафте расту, трошкови гаса се повећавају, а политичка нелагода у Вашингтону расте јер се економске последице поклапају са изборима у новембру.

Под таквим притиском, Трамп би, сматра Герџес, на крају могао потражити излаз проглашавањем победе, наводећи као успехе убиство иранског врховног вође, као и уништење иранских нуклеарних и ракетних капацитета и кључне војне инфраструктуре. За Техеран би, с друге стране, сам опстанак био довољна победа.

Чак и ако већи део његове стратешке инфраструктуре буде уништен, иранско руководство може прогласити тријумф јер је преживело напад једне од највећих војних сила у историји. Оно што би из сукоба могло произаћи јесте рањени Иран — али такав Иран могао би се показати подједнако опасним, а можда и непредвидљивијим, од онога који је у овај сукоб ушао.