Бела кућа у клопци Ормуског мореуза

Замислите незамисливо, и управо за то се спремите. Тим речима је Кристалина Георгијева, извршни директор Међународног монетарног фонда (ММФ), описала економске опасности које прете свету у случају да се рат Израела и Америке против Ирана још неко време настави.

Како ствари сада стоје, светске берзе нафте поверовале су, за сада, процени америчког председника Доналда Трампа да је рат против Ирана „веома комплетиран”, односно да је „далеко испред” првобитне процене Беле куће да би тај сукоб могао потрајати „четири, пет недеља”.

С тим поверењем у процену 47. председника САД, изречену у понедељак, светске нафтне берзе обориле су цену барела типа „брент” са претходних 119,50 америчких долара на 92,45 долара јуче. Цена мерног бурета лаке тексашке нафте (WTI) склизнула је истовремено, са 119,48 долара на 88, 65 долара.

Трампова оптимистична процена имала је, иначе, посебан тајминг. Наиме, неколико сати раније у понедељак руски председник Владимир Путин упозорио је да би проток нафте и деривата кроз Ормуски пролаз (тренутно под оштром „блокадом” Ирана) могао „потпуно пресахнути” за месец дана. Рат Израела и САД против Ирана гурнуо је глобално тржиште енергената у кризу, осујетивши снабдевања, додао је Путин у видео-разговору са лидерима руске енергоиндустрије. Шеф Кремља је истом приликом описао Русију (други светски произвођач нафте) као „поузданог алтернативног снабдевача” и изразио спремност да под врло прецизним „дугорочним” условима обнови сарадњу са Европљанима.

После тога је уследио, по оцени америчког председника, „јако добар телефонски разговор” са Владимиром Путином. Низ руских идеја о „брзом завршетку рата” у Персијском заливу, ситуација у Украјини, нафта... спомињу се као теме тог разговора, иначе првог између Трампа и Путина ове године. „ Двојица лидера нису детаљно разговарала о укидању санкција против Русије”, нагласио је јуче Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Колико су се Трамп и Путин дотакли укидања америчких енергосанкција Русији и шта би могло ту да се „незамисливо” изроди, сада јако интересује трговце нафтом. Тим поводом, колико прошле недеље, високи званичници Москве и Вашингтона, Јуриј Ушаков, помоћних руског председника и Скот Бесент, амерички министар финансија, назначили су, у одвојеним изјавама, да постоје одређена размишљања о укидању енергосанкција САД против Русије. И то упркос наративу са Запада да због рата у Украјини, треба по сваку цену сасећи нафтне приходе Москве.

Говор о евентуалном укидању санкција Русији у овом тренутку прилично је изнуђен. То је зато што се светско тржиште нафте, са избијањем рата Израела и САД против Ирана, суочило са великом дилемом око трајања тог сукоба, мета његових актера, пре свега када је реч о енерго и другим инсталацијама противника, а понајвише са загонетком, око судбине пловидбе Ормуским пролазом, којим је до почетка марта према купцима путовала петина неопходне нафте.

Питање без одговора тренутно је колико би нафте могло врло ускоро да мањка на светском тржишту ? И, не само то, већ и колико би барел могао још да поскупљује? Као и: докле би могла да скочи и цена бензина у САД (највећи светски потрошач), и то пре лета, и потоњих новембарских међуизбора?

Трампова процена прошлог петка, да је поскупљење нафте „мала цена која се плаћа за мир”, као да је пољуљана, и поред јучерашње претње шефа Беле куће да ће Иранце, ако покушају да осујете танкерску пловидбу „погодити двадесет пута јаче него што могу да замисле”. Наиме, цена бензина на тржишту САД (водећи произвођач, као и извозник нафте) већ је почела да се креће око 3,5 долара по галону.

Колико дуго ће цена нафте, након што је од избијања сукоба у Персијском заливу, поскупела скоро 35 одсто, надаље остати испод 100 долара?

Светске нафтне берзе не знају одговор, понајвише зато што Пентагон, Иранска револуционарна гарда и званични Тел Авив излазе са веома другачијим проценама од најновијих „краткорочних прогноза” шефа Беле куће.

„Тек смо почели да се боримо. Нећемо се обесхрабрити док не завршимо мисију. Без милости”, наведено је на сајту Пентагона у понедељак.

„Ми смо ти који ће рећи када је крај овог рата”, надовезала се Иранска национална гарда након Трампове процене о крају рата за неколико дана.

„Нисмо још завршили са Ираном, ломимо им кости...”, поручио је јуче Бенјамин Нетанјаху, премијер Израела.

Ако се ратни сценарио овако настави, америчка банка Џеј Пи Морган упозорава да би барел већ до краја марта могао да кошта 130 долара, у априлу и 150 долара...

С ове стране Атлантика, изгледна енергетска криза, подстакла је премијера Мађарске Виктора Орбана да у понедељак пошаље епистолу Европској комисији (ЕК) са захтевом да Брисел укине сопствене санкције према увозу енергената из Русије.

„Украјинска нафтна блокада и рат на Средњем истоку вртоглаво дижу цене барела. Писао сам председнику Антонију Кости и Урсули фон дер Лајен тражећи ревизију, и суспензију санкција према руским енергентима”, навео је Орбан, у писму чији даљи детаљи нису објављени.

„Требало би да наставимо са притиском на Русију, спречавајући је да (финансијски) пуни своје ратне фондове”, оценио је јуче Валдис Домровскис, европски комесар за енергетику.

Европљани су као и у бројним претходним кризама поново нејединствени. „Било би достојно презира” да поново пунимо ратни буџет Русије, оценио је јуче у Бриселу Сајмон Харис, заменик премијера и министар финансија Ирске.

У међувремену, на другом крају ЕУ, Румунија разматра да поново пусти у рад „Лукоилову” рафинерију у Плоештију, како би зауставила раст цене нафте услед „иранског рата”, наговестио је јуче министар енергетике Богдан Иван.