Зашто БРИКС ћути на рат у Ирану

Ру­си­ја је осу­ди­ла аме­рич­ко-изра­ел­ски на­пад на Иран. Ки­на та­ко­ђе. Бра­зил је по­звао на мир, а Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка се по­ну­ди­ла да бу­де по­сред­ник у су­ко­бу. Али БРИКС, као сим­бол мул­ти­по­лар­ног све­та, упа­дљи­во ћу­ти.

Про­шло је ви­ше од де­сет да­на от­ка­ко су САД и Изра­ел по­кре­ну­ли ва­зду­шне на­па­де на Иран у ко­ји­ма је уби­јен и вр­хов­ни во­ђа аја­то­лах Али Хам­неи што је про­из­ве­ло јед­ну од нај­ве­ћих кри­за у Пер­сиј­ском за­ли­ву, а са­вез од 11 зе­ма­ља ко­ји се пред­ста­вља као „ко­лек­тив­ни глас Ју­га” још увек ни­је из­дао ни­јед­но за­јед­нич­ко са­оп­ште­ње.

Али ова ти­ши­на ни­је слу­ча­јан ди­пло­мат­ски про­пуст. Рат на Бли­ском ис­то­ку за­пра­во раз­от­кри­ва са­да­шње гра­ни­це БРИКС-а, чи­ји је Иран члан, као гло­бал­ног ак­те­ра. Еко­ном­ски блок ко­ји пред­ста­вља 40 од­сто чо­ве­чан­ства и 39 про­це­на­та гло­бал­ног бру­то до­ма­ћег про­из­во­да не мо­же се иг­но­ри­са­ти, али иран­ска кри­за иза­зи­ва сум­њу да ли овај ам­би­ци­о­зно за­ми­шље­ни са­вез мо­же да бу­де ви­ше од „де­бат­ног клу­ба”, по­го­то­во ка­да су ње­не чла­ни­це прак­тич­но у ра­ту.

Као олак­ша­ва­ју­ћа окол­ност за не­ре­а­го­ва­ње мо­же се узе­ти то што БРИКС ни­је устро­јен по­пут др­жав­них за­јед­ни­ца као што су ЕУ или НА­ТО. Са­вез не­ма за­јед­нич­ки се­кре­та­ри­јат ни­ти ме­ха­ни­зам за до­но­ше­ње бр­зих по­ли­тич­ких од­лу­ка. Ман­дат ове ор­га­ни­за­ци­је ко­је су осно­ва­ле Ру­си­ја, Ки­на, Ин­ди­ја, Бра­зил и Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка се у ме­ђу­вре­ме­ну про­ши­рио и укљу­чио и без­бед­но­сна пи­та­ња. Чла­ни­це су по­че­ле да спро­во­де и за­јед­нич­ке вој­не ве­жбе. По­след­ње ма­не­вре је ор­га­ни­зо­ва­ла Ју­жна Афри­ка у ја­ну­а­ру ове го­ди­не на ко­ји­ма Ин­ди­ја, иако пред­се­да­ва­ју­ћа БРИКС-а, ни­је уче­ство­ва­ла.

Ка­ко пи­ше лон­дон­ски пор­тал „Мидл Ист Мо­ни­тор”, рат у Ира­ну пред­ста­вља „ стрес тест” за БРИКС. По­ка­зу­је да мул­ти­по­лар­ност за са­вез ни­је ви­ше са­мо те­о­ри­ја, већ ре­ал­ност у ко­јој се огле­да не­до­ста­так за­јед­нич­ког мо­рал­ног и по­ли­тич­ког ста­ва.

Ка­да је у ју­ну про­шле го­ди­не из­био два­на­е­сто­днев­ни рат из­ме­ђу Изра­е­ла и Ира­на, БРИКС, ко­јим је та­да пред­се­да­вао Бра­зил, огла­сио се по­ру­ком да су за­јед­нич­ки аме­рич­ко-изра­ел­ски на­па­ди на Иран кр­ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Ме­ђу­тим, от­ка­ко је пред­се­да­ва­ње са­ве­зом у де­цем­бру про­шле го­ди­не пре­ме­ште­но у Ин­ди­ју, ин­те­ре­си Њу Дел­хи­ја из­гле­да да су над­ја­ча­ли ци­ље­ве са­ве­за. Од осни­ва­ча БРИКС-а са­мо Ин­ди­ја ни­је отво­ре­но осу­ди­ла на­па­де на Иран, ве­ро­ват­но за­то што не же­ли да на­ру­ши до­бре од­но­се са САД и Изра­е­лом.

Не­до­ста­так јав­не ре­ак­ци­је еко­ном­ског бло­ка чи­ји је члан и Иран по­ка­зу­је да ни­је увек ла­ко го­во­ри­ти је­дин­стве­ним гла­сом у кри­зним вре­ме­ни­ма ка­да по­сто­је су­прот­ста­вље­ни ин­те­ре­си. Ка­да су осни­ва­чи БРИКС-а од­лу­чи­ли да при­ме Иран и Ује­ди­ње­не Арап­ске Еми­ра­те и по­зва­ле Са­у­диј­ску Ара­би­ју да им се при­дру­жи, тај по­тез је озна­чен као пре­крет­ни­ца у на­сто­ја­њу бло­ка ко­ји за­го­ва­ра мул­ти­по­лар­ни свет­ски по­ре­дак. Али са­да те исте чла­ни­це ву­ку по­те­зе у раз­ли­чи­тим прав­ци­ма. Иран је за­по­чео од­ма­зду га­ђа­ју­ћи дро­но­ви­ма и ра­ке­та­ма аме­рич­ке вој­не ин­ста­ла­ци­је ши­ром ре­ги­о­на, укљу­чу­ју­ћи и Са­у­диј­ску Ара­би­ју и Еми­ра­те.

„Ова си­ту­а­ци­ја оста­вља БРИКС не­спо­соб­ним да од­го­во­ри на урав­но­те­жен, ко­хе­рен­тан или ло­ги­чан на­чин ко­ји про­јек­ту­је или шти­ти ин­те­ре­се свих сво­јих чла­ни­ца”, ка­же за „Са­ут Чај­на мор­ниг пост” Крис Ог­ден, ван­ред­ни про­фе­сор гло­бал­них сту­ди­ја на Уни­вер­зи­те­ту у Оклан­ду.

На па­ра­ли­зу бло­ка си­гур­но ути­че то што са­ве­зом пред­се­да­ва Ин­ди­ја, ко­ја се тру­ди да се што ма­ње из­ја­шња­ва о су­ко­бу ко­ји се во­ди у ње­ном су­сед­ству.

Вла­да На­рен­дре Мо­ди­ја је из­гра­ди­ла до­бре ве­зе са Изра­е­лом у од­бра­ни, на­бав­ци тех­но­ло­ги­ја, по­љо­при­вре­ди и оба­ве­штај­ној са­рад­ња. С дру­ге стра­не, од­нос Њу Дел­хи­ја са Те­хе­ра­ном за­сни­ва се на енер­гет­ској без­бед­но­сти и ре­ги­о­нал­ној по­ве­за­но­сти, што се нај­бо­ље ви­ди у раз­во­ју лу­ке Ча­ба­хар на ју­го­и­сточ­ној оба­ли Ира­на.

„Ин­ди­ја се го­ди­на­ма при­бли­жа­ва Изра­е­лу иако је та­ко­ђе одр­жа­ва­ла сво­је исто­риј­ске ве­зе са Ира­ном”, ре­као је Са­ранг Ши­до­ре, ди­рек­тор про­гра­ма Гло­бал­ни Југ тинк-тен­ка Ин­сти­ту­та Квин­си, до­да­ју­ћи да ка­да су два чла­на клу­ба у су­ко­бу, ми­сле­ћи на Иран и УАЕ, ни­је из­не­на­ђу­ју­ће што са­вез не мо­же да про­на­ђе кон­сен­зус.

Ипак, про­фе­сор ме­ђу­на­род­них од­но­са на Уни­вер­зи­те­ту На­лан­да, Ра­џив Ран­џа­на Ча­тур­ве­ди, сма­тра да ди­пло­мат­ска тра­ди­ци­ја Њу Дел­хи­ја, не­свр­ста­но ба­лан­си­ра­ње из­ме­ђу ве­ли­ких си­ла, мо­же да под­стак­не чла­ни­це БРИКС-а ка фор­му­ли­са­њу за­јед­нич­ке де­кла­ра­ци­је ко­ја би уоп­ште­но осу­ди­ла агре­си­ју и по­зва­ла на по­што­ва­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва, без за­у­зи­ма­ња стра­на у су­ко­бу.

Ис­тра­жи­вач од­бра­не Га­у­рав Ку­мар из Ује­ди­ње­ног ин­сти­ту­та за вој­не по­сло­ве Ин­ди­је об­ја­шња­ва да се чла­ни­це БРИКС-а ти­хо кон­сул­ту­ју пре не­го што за­у­зму би­ло ка­кав ко­лек­тив­ни став: „Тре­нут­но, то ви­ше ли­чи на ди­пло­мат­ску па­у­зу, што при­род­но по­кре­ће пи­та­ња о то­ме ко­ли­ко је БРИКС за­пра­во ко­ор­ди­ни­сан.”