Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спор око деоница и кад се поклањају

Спор око деоница и кад се поклањају
Представници слободних синдиката Србије (Фото Танјуг)

Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја, требало би, како је обећао, наредне недеље да започне преговоре са синдикатима јавних предузећа о предложеном концепту поделе бесплатних акција. Његова првобитна замисао, да запослени у јавним предузећима буду изједначени са 4,5 милиона грађана који у досадашњој приватизацији нису остварили право на бесплатне акције, као да је последњих дана мало "омекшала". Јер, Динкић најављује да би запослени могли да по нижој цени купе и додатне акције, уз оне које ће им бесплатно припасти. Тај проценат укупног капитала могао би да буде, према садашњем предлогу, између два и четири одсто.

Овакав Динкићев предлог синдикати и запослени у јавним предузећима Електропривреде Србије, ПТТ-а, Железница, Телекома, НИС-а, дочекали су "на нож", јер их актуелни министар, како тврде, на овај начин изједначује с обичним грађанима.

– Како могу бити исти они који су радили 30 и 40 година у неком јавном предузећу с онима који немају ни дана радног стажа – питао је на јучерашњој конференцији за новинаре Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката Телекома Србије.

Уколико овај предлог прође владу и скупштину, синдикати свих јавних предузећа ступиће, како је јуче речено, у генерални штрајк.

Динкићева прича је, каже Јоксимовић, чист политички маркетинг, што је разлог више да синдикати не одустану од свог предлога Закона о подели бесплатних акција, који је потписало милион грађана и који је готово годину дана у скупштини, али никако да се нађе на дневном реду. 

Према том предлогу, запосленима и пензионерима јавних предузећа било би подељено 15 одсто акција, док би преосталих 15 добили грађани који се у досадашњим приватизацијама нису овајдили. Овако, како министар Динкић замишља да подели акције, сви су на губитку, осим тајкуна који ће за ситне паре од акционара откупити акције, тврди Јоксимовић.

Уколико би се сада делиле акције ЕПС-а како предлаже Динкић, а приносна вредност овог јавног предузећа је око 13,5 милиона евра, сваки од 4,5 милиона грађана добио би по пола евра, објашњава Милан Ковачевић, председник Балканске мреже енергетичара југоисточне Европе. Он тврди да би милијарда евра, колико је Динкић проценио да би добио продајом 15 одсто акција ЕПС-а, могла да се заради само уколико би, уместо садашњих 4,6 евроценти, киловат струје коштао девет евроценти. Једино би се у том случају вредност ЕПС-а подигла на 8,5 милијарди евра, а министар економије би за 15 одсто акција добио око милијарду евра, каже Ковачевић.

 – Искуства земаља у окружењу, Словачке, Бугарске, Румуније, које су продале своја јавна предузећа на овакав начин веома су лоша, због чега ће синдикати тражити да се забрани таква продаја – каже Ковачевић. Он тврди да је једино Чешка направила добар посао, тиме што је тамошња влада одбила понуде великих електроенергетских играча заинтересованих за куповину "Чеза" по цени од шест милијарди евра. У међувремену је његова вредност скочила на 26 милијарди евра. Тако нешто требало би да и ми урадимо са ЕПС-ом.

Према предлогу синдиката, сви запослени у НИС-у, добили би по 200 евра по години радног стажа, што значи да би у просеку свако примио акције у номиналној вредности од око 7.000 евра. У случају да Динкићев предлог добије зелено светло, свако од њих би добио око 200 евра укупно, што је недопустиво, истакао је Горан Такић, председник Јединствене синдикалне организације НИС-а. Управо зато је основано Удружење будућих акционара.

Да је усвојен предлог закона по ком би 15 одсто акција добили запослени и пензионери, којих у НИС-у има око 25.000, а 15 процената остали грађани, нашем нафтном гиганту би припало чак знатно мање, појашњава Такић.

– Поделило би се између 11 до 12 одсто акција, док би преосталих четири-пет процентних поена било придружено оним 15 одсто акција које би се поделиле грађанима, па би тако тако они добили пакет од 20 процената – рекао је Такић.

Остаје, међутим, питање објективне процене доприноса свих бивших и садашњих радника у тим великим предузећима. Колико су они стварно одвајали "од својих уста" да би та предузећа развили и учинили их вредним или је то у највећој мери чинила држава, а они сада уживају у положајној ренти. Нашли су се ту где јесу. Свеједно како и када.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.