Антициганизам – да или не

Антициганизам је појам који се у европском и међународном контексту све чешће користи како би се означио специфичан облик расизма усмерен према Ромима. Појам обухвата стереотипе, мржњу, институционалну дискриминацију, насиље и све друге облике непријатељства према Ромима као етничкој групи.
Али антициганизам у већини држава не користи се експлицитно у кривичним законима зато што кривични закони углавном користе опште термине као што су расна мржња, национална и етничка мржња, дискриминација на основу етничке припадности, злочини из мржње. Законодавство наводи Роме као заштићену групу имплицитно кроз категорију етничке припадности, али не уводи посебан термин за мржњу према Ромима. У кривичним законима земаља у региону најчешће се користе чланови који кажњавају: изазивање расне и етничке мржње, злочине из мржње, повреду равноправности, дискриминацију. Заштита Рома постоји, али се не користи посебан појам антициганизам. Термин антициганизам, као адекватан у стручном и европском дискурсу, све је више препоручен. Европска комисија, ОСЦЕ, Савет Европе и ФРА од 2020. године, снажно подстичу коришћење термина antigypsysm/антициганизам, јер наглашава да je реч о структуралном и историјском укорењеном облику расизма, обухвата и институционалну дискриминацију, не само индивидуалну мржњу, препознаје да Роми често трпе специфичан, системски облик дехуманизације који није увек адекватно описан само кроз реч дискриминација. Многи сматрају да је термин проблематичан јер садржи корен „циган”, који је у многим контекстима погрдан, док опет други мисле да је то прецизно означавање управо система мржње и стереотипа који се везују уз ту реч. Али алтернативни термини када жели да се избегне корен циганизам јесу: антиромски расизам, дискриминација Рома и расизам према Ромима. 
Објашњење неких стручњака да је антициганизам настао од „anti-gypsysma” је погрешан јер се етимологија „gypsy” и „циган” међусобно разликују. Важно је раздвојити: историјско порекло речи, како се реч данас доживљава и зашто се антициганизам сматра проблематичним у савременом говору. Реч gypsy настала је у Енглеској у 16. веку и темељи се на погрешном веровању да су Роми дошли из Египта (Egyptians), што се временом скраћује у Gypcian, односно, Gypsy. Дакле, Gypsy је Египћанин. А не увреда по свом пореклу. Етимологија речи циган и сродни облици у европским језицима не долазе од Gypsy, њено порекло је грчко (атхинганос, атхинганои) што значи: недодирљив, нечастан (непожељан да се додирује) и име једне средњовековне манихејске/гностичке секте која је наводно била изолована. Временом су Византијци тај назив пренели на ромске групе које су већ у то доба биле маргинализоване. Из тог корена настају сви европски облици, словенска група Циганин, немачки Zigeuner, француски tsigane. Важно је истаћи да реч није ромског порекла и да није аутоним, него егзоним који су други користили за Роме. И зашто је данас реч циган погрдна чак и ако историјски није почела као увреда? Разлози су пре свега социолингвистички, кроз столећа је коришћена за означавање прљавих, непожељних, криминалних, што је произвело снажно негативно значење. Сама етимологија недодирљив има негативну конотацију. Ромска заједница јасно је означила термин као увредљив. И зато антициганизам звучи врло проблематично из ових разлога: садрже реч циган која је данас широко схваћена као увредљива и тиме у научни и правни вокабулар уводи етничку увреду. Не подудара се семантички са оригиналом antigypsysm, који у енглеском нема исту тежину као циган. 
Управо циган има специфичну тежину у источној Европи и зато многе ромске организације из овог дела Европе одбијају термин антициганизам. Другим речима, историјска етимологија не може оправдати савремени негативни набој те речи, зато се термин сматра лингвистички нетачним, политички несрећним. Анициганизам се често користи у германистичкој и централноевропској академској литератури, у историјским студијама геноцида над Ромима (Самударипен, Порајмос), у социологији и антропологији (када се описује историјски стереотип циганин као културна конструкција). Дакле, употреба је мотивисана тиме да се означи специфичан, историјски облик расизма и у том смислу термин је стручан и користи се да означи насилну идеологију, а не етничку групу. 
Али сам појам антициганизам представља проблематичан превод јер дословно значи „борба против Цигана”, а тиме језички звучи као да се нормализује сам погрдни термин. Дакле, лингвистички и социополитички, антициганизам је врло упитан термин. Али се тај термин појавио у стручним радовима и разлог није језички него политички. Европске институције користе енглески термин antigypsysm као стручни назив за структурни, историјски расизам према Ромима. Део стручне заједнице прихватио је тај термин, али превод није званично нормиран у језицима региона и многи лингвисти га одбацују јер нормализује реч циган. Дакле, антициганизам није адекватан термин у лингвистичком и етичком смислу. Непожељно је да се у научни или правни вокабулар уводи термин који садржи етничку увреду. Може се тумачити као легитимирање погрдног назива. Може створити конфузију, ако се боримо против дискриминације, зашто користимо увредљиву реч у самом називу? У региону је најбоље и најпрецизније користити назив расизам према Ромима, зато што се у Уставу и у законима Роми препознају као етничка група или национална мањина. Закони користе појмове као што је расна и етничка мржња, дискриминација по основу етничке припадности, злочин из мржње, повреда равноправности. Кад је реч о мржњи према Ромима, она се третира правно кроз шире одредбе, а не кроз посебан термин. Поред појма антициганизам и расизам према Ромима потребно је да обрадимо још неколико појмова: стереотип (неоправдана уверења према припадницима неке групе која се манифестује непријатељством, мржњом или презиром), предрасуда (неоправдан негативан однос према другима), дискриминација (неправедна разлика у поступању) и насиље (злоупотреба силе за наношење штете особама или имовини, обухвата физичко, психолошко и структурално насиље као што је расизам). Када се стереотипу дода емоција, добијамо предрасуду, када предрасуди додамо понашање односно активност добијамо дискриминацију, када дискриминацији додамо моћ добијамо насиље. Ови појмови се преплићу, међусобно јачају и све их је теже разобличити, дешифровати и открити зато што су сложени и оптерећени историјским, васпитним, културним и психолошким односима у једном друштву. Алберт Ајнштајн је рекао да је лакше разбити језгро атома него предрасуде, и то се у хиљадама случајева потврдило. 
Појава која се често понавља у скоро свим европским државама, а није јасно и децидно наведена, рецимо, и у овом прегледу релевантних чланова Кривичног закона јесте следећа: када члан ромске заједнице учини неко прекршајно или кривично дело, јавност врло често преузима „правду” у своје руке како би целој ромској заједници показала „где јој је место”. Овакве појаве дешавале су се више стотина година у европским државама и то кроз процес дехуманизације ромске заједнице, која се управо градила на појму циган. Дакле, дехуманизација је онечовечење као врхунац дифамирања појединца или етничке групе, одрицања свих људских особина једном човеку или заједници и њихово свођење на ниво једног homo sacera, на „голи живот” у биолошком, а не у политичком смислу речи, кога свако према томе сме некажњено да убије. Зато је наша главна активност да се што тачније одреде термини који се односе на организован или масован насилни напад на заједницу, када се врше паљење кућа, протеривање, физичко насиље и убијање. Предлог је да то буде Погром над етничком заједницом. Када се заједница кажњава због дела појединца, правно и социолошки најпрецизнији термин је Колективно кажњавање (ромске) заједнице, а када маса спонтано или полуорганизовано „узима правду у своје руке” назвали би линч етничког насеља. Интересантан је и термин Вигилантизам, када желимо да укажемо на самопроглашено спровођење правде. Треба да са правним експертима видимо колико наш законски оквир препознаје ове појаве, како и колико можемо да уградимо у правни систем како бисмо имали боље резултате у примени Кривичног закона и како бисмо зауставили кривична дела подстакнута ирационалном мржњом према најугроженијој етничкој и мањинској заједници у Европи.

 *Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа