Експо ће бити круна свега до сада урађеног

Следећа година ће бити од важнијих у економској историји Србије. Она је економска база за наредну деценију, извор економске снаге у годинама када ће то бити најтраженији ресурс, носилац раста који ће нас хранити, наш залог за будућност.

Свакоме је јасно да су светске економско-политичке околности такве да је сваки нови дан извор нових нестабилности. И тако је претходних шест година, од пандемије наовамо. То стање константних светских криза нас је бар научило да је само сопствена столица сигурно место. А то место за нас није увек нудило чврст ослонац и сматрам да је то била најслабија тачка Србије, економска нестабилност која нас је увлачила у сваку сервирану нову нестабилност још дубље.

Ипак, чињеница је да смо током тог периода успели да се сопственим снагама, радом и решеношћу обрачунамо са бирократијом, административним кочионим системом и отпорима реформама и издигнемо изнад блата банкрота у коме смо били до грла, без новца на рачуну чак ни за исплату пензија. Те године су нам дале модел како више не смемо, а последња деценија нам је показала како једино морамо даље. Ако желимо промене. А, сложили смо се да желимо.

Чињеница је да смо у међувремену постали трећа најбрже растућа економија у Европи, земља која је добила први пут инвестициони кредитни рејтинг, земља која је коначно добила тежину у европској статистици. Излечили смо економску бољку са којом смо се предуго борили и оснажено кренули да из сопствених снага финансирамо даље јачање српске економије.

За то нам је потребан даљи раст, а његов мотор су доминантно инвестиције. Наш највећи фокус у овом тренутку јесте на Експу, који је наша навећа развојна шанса, а захваљујући коме ћемо наредне године угостити око четири милиона посетилаца из целог света. Тада ће се више од 135 земаља са свих меридијана представити у нашој Србији. Експо ће бити круна свега до сада урађеног, а не само слава на којој ћемо преспавати деценију која следи. Не, то ће бити замајац након кога ћемо циљеве постављати само више. Симболичних петнаест година наше транзиције од банкрота до Експа биће само почетак нове фазе убрзаног развоја Србије која је Европи показала капацитет за системске промене и дубински препород мотивисан жељом за бољим животом и већим напретком.

Капиталне инвестиције које су у току, вредности 17,8 милијарди евра кроз 323 пројекта широм Србије, укључујући и изградњу Експо комплекса и пратеће инфраструктуре, донели су нам видљиво повећање животног стандарда. Тако је први пут у Србији просечна плата већа од 1.000 евра, спустили смо незапосленост у прошлој години на 8,7 одсто, а јасно се сећамо када је сваки четврти грађанин био без посла, јер је незапосленост износила вртоглавих 25,9 одсто.

Улагања која планирамо Националном стратегијом „Србија 2030” нису само планови раста у наредних неколико година, већ план за много даљу будућност. Јер, овако масовних улагања у Србији којима сведочимо нисмо имали у претходном веку.

Да су нам у деценији која је претходила 2012. години бар једном стране директне инвестиције премашиле милијарду, Србија не би морала да креће од нуле. У деценији која је уследила годишње стране директне инвестиције су премашиле пет милијарди евра и то је Србији донело фабрике, пола милиона нових радних места, скок наплате пореза, веће буџете за даља улагања, домино ефекат који нас је оснажио, економску инфузију чије ефекте морамо да одржавамо и повећавамо даље.

Зашто је то битно? Јер нам је несигуран данашњи свет показао колико смо, на крају дана, у свему сами. Односно, да само на себе можемо да се до краја ослонимо.

А Србија, коначно, има снаге да сама погура свој раст, да сама настави развој и да планира даљи напредак, пре свега, на извору својих снага. А, то су увек инвестиције, уз одговорну политику и системска решења којима се баве стручњаци.

Србија данас има лидера који је државник од поверења, са кредибилитетом и угледом, председника Републике каквог заслужује. Председник Александар Вучић је визионар на чијим идејама градимо економску кулу у којој ће, како је већ најављено, капитална улагања планирана до 2030. достићи 17 милијарди евра.

Амбиције овог програма усклађене су са жељом и могућностима да Србија не прокоцка до сада остварене резултате уздржавајући се од инвестиција „док се не смири свет”. За нас више нема чекања, а пасивна стратегија чекања је можда примењива у земљама које нису толико дуго као Србија чекале на више стопе раста. Србија луксуз успоравања више себи не сме да дозволи. Циљ је да следеће године наш БДП први пут пребаци 100 милијарди евра, а да до 2030. достигне вредност од 133 милијарде евра.

То ћемо моћи са планираним волуменом улагања од 17 милијарди евра до 2030. године јер само убрзани раст доноси даље повећање плата, пензија, минималне зараде, животног стандарда.

Године 2012. српски БДП је износио 35 милијарди евра и то је бројка која можда и најбоље показује ниску полазну тачку са које је Србија кренула у препород. Од некадашњег БДП-а од око 4.000 евра по глави становника дошли смо до око 13.500 евра по глави становника, с циљаних више од 20.000 евра до 2030. године.

Ипак, не срљамо у улагања, изузетно водимо рачуна да она не пољуљају тешко стечену макроекономску стабилност која мора бити наша „база од бетона” јер без ње, улагања нису могућа. А стабилни смо захваљујући параметрима какви су јавни дуг који је на нивоу од 41,5 одсто, на апсолутно сигурном нивоу са простором за неопходна реаговања у случају било каквих нових нестабилности. Србија одржава овај ниво задужења у годинама када је просек задужености еврозоне 88,5 одсто. Уз то, од јануара месеца ове године минимална зарада у Србији износи рекордних 551 евро, што је више од некадашње просечне зараде. До 2030. године циљамо на 760 евра минималне зараде, која је, да подсетим, 2012. године износила око 170 евра.

Оно што је Србији сада потребно је да се врати на веће стопе раста, јер „пристојан раст” БДП-а просто није довољан, а успорава га свака врста нестабилности и свака врста несигурности. Микроклима стабилности је штит који Србију може да заштити од спољних ризичних фактора уплива економских последица светских турбуленција. Зато је све ово дневна борба за свако радно место, за сваки динар, за одговорну економску политику која доноси стабилност, раст и развој и у годинама које не одишу стабилном пословном климом.

Наша визија Србије 2030. године је Србија у којој просечна плата износи 1.700 евра, са просечним пензијама од 750 евра и минималном зарадом од 760 евра. За такав раст, још једном, неопходне су инвестиције, капитална улагања у инфраструктуру, путеве, пруге, развој, у брзину раста. Наша највећа пажња у буџету усмерена је на капиталне инвестиције у саобраћајну инфраструктуру. Путеви и пруге нам доносе нове инвеститоре, нове туристе, нове интеграције, јер су ти километри пут новца који се слива у нашу земљу. Од 2012. до 2025. Србија је изградила 622,7 километара путева, од чега је 271,69 километара пуштено у саобраћај само у последњих пет година. Тренутно је у изградњи 10 ауто-путева и брзих саобраћајница у укупној дужини од 380 километара, а планирано је да до 2035. буде изграђено још 578 километара ауто-путева и брзих саобраћајница.

У железничкој инфраструктури у плану до 2035. године су реконструкција и модернизација пруге Ниш–Димитровград, Београд–Ниш, Панчево главна – Зрењанин – Суботица, Врбас–Сомбор, Ваљево – Врбница – државна граница са Црном Гором, реконструкција и модернизација пруге Рума–Шабац–Лозница, изградња обилазне пруге Бели поток – Винча – Панчево са друмско-железничким мостом преко Дунава код Винче и путне обилазнице око Београда. Затим, изградња нове пруге Неготин – државна граница Видин Бугарска, реконструкција и модернизација пруге Зајечар – Прахово пристаниште, реконструкција и модернизација Шарганске осмице, изградња нове пруге Суботица–Баја. Србија ће паралелно развијати и водни саобраћај, али и ваздушни. У области заштите животне средине акценат се ставља на управљање отпадом – изградњу регионалних центара за управљање отпадом, управљање отпадним водама, унапређење квалитета ваздуха, гашење старих котларница. Последње године показале су важност енергетске сигурности и важно је да, осим наше сопствене сигурности, искористимо и позицију Србије као енергетског чворишта Југоисточне Европе. Нове гасне електране, нови соларни капацитети, хидроелектране, модернизација преносне и дистрибутивне мреже и развој гасне и нафтне инфраструктуре, нови далеководи, трафостанице и прекограничне интерконекције, програм нуклеарне енергије су посао који нас чека и којим се бавимо.

Уз то, у плану је и реконструкција и обнова више од 70 основних и средњих школа широм Србије, потом више од 25 здравствених установа широм Србије, међу којима су: Универзитетски клинички центар Србије, КЦ Ниш, КЦ Војводине, КЦ Крагујевац, Општа болница Бор, Општа болница Вршац, Дом здравља Голубац, Здравствени центар Зајечар, Здравствени центар Кладово, Дом здравља Књажевац, Здравствени центар Неготин, Болница у Смедереву, Општа болница у Крушевцу, Здравствени центар Ужице. Наставићемо и социјално одговорну политику помоћи подршке мајкама у куповини некретнина, али и подршку Алиментационог фонда, онима који за тим имају потребу. Ту је и програм подршке куповини сеоских кућа за младе, затим успостављање омладинских простора, уз наставак програма подршке младима за куповину првог стана. Осим тога, наставићемо да градимо најсавременију дигиталну државу и да ухватимо брзину развоја и примене вештачке интелигенције. Важни су нам и дигитално здравство и биотехнологија, где посебан фокус стављамо на паметне болнице. Управа мора да буде модерна и дигитална, доступна како грађанима, тако и привреди. Већи раст је на клик од Србије и нећемо га пропустити.

Сматрамо да посебан фокус треба да ставимо на развој широкопојасне инфраструктуре у руралним пределима, да развијемо мрежу дигиталних кутака како би се подигле дигиталне вештине грађана у руралним пределима, посебно код пензионера, жена предузетница, младих. Нећемо прескочити на развој туристичке, културне, спортске инфраструктуре. Јер, Србија више нема времена за губљење. Морамо да радимо много брже него остали, како бисмо на најбољи начин искористили шансу коју имамо. Зато стратегија „Србија 2030” није само још један план пројеката – то је програм који гради модерну, снажну и успешну Србију за деценије и генерације које долазе.