Чување историјског сећања је свети задатак друштва

У времену све веће ревизије историје упркос историјским чињеницама и умањењу значаја антифашистичке борбе, као и буђења нацизма последње две деценије, огроман је значај научних конференција посвећених важности и поукама Велике победе, поручено је јуче, првог дана дводневне научне међународне научне конференције под називом „80 година након победе: Сећање које живи и лекције историје”. Потпредседник Народне скупштине Србије проф. др Јован Јањић указао је на то да се данас фалсификују историјске чињенице.

„Прошлост се презентује и тумачи онако како је то у интересу оних који би да исцртавају нове мапе света, да стварају нови светски поредак, по мери својих интереса. И није реч само о прошлости: успостављањем контроле над прошлошћу, успоставља се контрола и над будућношћу. Контрола над човеком и светом”, нагласио је Јањић.

Зато је, истакао је, реч истине, научно утврђене, најбољи лек против ревизије историје и додао да су зато од великог значаја и овакве научне конференције.

„У Другом светском рату страдало је више од 70 милиона људи. Данас гледамо слике рушења споменика у славу победе у том рату, наступ хорди са нацистичким заставама, сведоци смо како се спроводи ревизија историје: фалсификују се чињенице, умањује број жртава, величају нацистички злочинци, поново се намеће нацистичка идеологија”, навео је Јањић.

На темељу победе над нацизмом и фашизмом у Другом светском рату – у првом реду заслугом Совјетске армије – Европа је могла да сачува културно наслеђе и да настави пут цивилизацијског развоја, подвукао је Јањић. Међутим, одричући се неких основних моралних принципа, Европа је почела, како је рекао Јањић, да ниподаштава и да гази по ономе што јој је сачувало не само част, него и њу саму, од зла које се у њој родило.

„Престала је да слави Дан победе, пошто је непобитна чињеница да је за тај дан најзаслужнији руски народ, који је поднео највећу жртву и изнео највећи терет победе, у сарадњи са другим слободарским народима, који су били на истој страни борбе... Она слави саму себе, слави – Дан Европе. Слави дан којег, извесно, не би било да није било Дана победе”, казао је Јањић. „Свака победа, колико год била убедљива, мора да се одржава. Морају да се негују њене тековине. Мора се неговати култура сећања”, поручио је Јањић.

Викар патријарха српског Порфирија, владика Доситеј прочитао је поздравни говор патријарха српског, у којем се истиче да је 80. годишњица победе над фашистичком Немачком у Другом светском рату прилика да се подсетимо догађаја који су у великој мери одредили ток светске историје, али и да се са поштовањем поклонимо милионима људи који су у тој борби дали своје животе. Други светски рат један је од најтрагичнијих догађаја у историји човечанства и донео је незапамћена разарања градова и држава, као и несагледива страдања, наводи се у патријарховој поруци.

„Народи који су се нашли на удару нацистичке и фашистичке идеологије најбоље знају да цене ту трагедију. Међу њима посебно место заузимају руски и српски народ, који су због своје историје и снажне слободарске традиције били међу најодлучнијим противницима фашизма. Крахом Трећег рајха настао је и крај ратним страхотама”, навео је патријарх и истакао да је цена те победе била огромна. Процењује се, наводи патријарх, да је Совјетски Савез у рату изгубио око 27 милиона људи, а да је у Југославији страдало више од милион и да су обе земље претрпеле велика материјална разарања.

Иако су историјске чињенице о Другом светском рату дуго било неспорне, у последње време све чешће смо сведоци покушаја да се ови догађаји тумаче у новом кључу и на политички мотивисан начин, наглашава патријарх.

„У појединим срединама не скривају се намере да се умањи значај антифашистичке борбе појединих народа, пре свега руског, да се релативизују њихове жртве или да се рехабилитују покрети који су сарађивали са нацистичким режимом”, навео је патријарх. Такви покушаји су озбиљан изазов, истакао је, како за историјску науку у целини тако и за културу сећања на нивоу сваког појединца.

„Заобилажење истине кроз саботирање егзактних историјских чињеница представља увреду упућену милионима жртава, а поготово онима који су извојевали слободу”, навео је патријарх српски. Очување историјског памћења представља свети задатак савременог друштва, поручио је патријарх. „Сећање на победу над фашизмом није пуко формално комеморативно обележавање једног јубилеја, већ наша колективна одговорност и подсећање на вредности и морална начела која су у тој борби одбрањена: слобода, правда и достојанство човека”, нагласио је патријарх у поруци.

Заменик амбасадора Русије у Србији Александар Конанихин истакао је значај научних конференција које се баве прошлошћу, наводећи да је циљ да се говори истина и како је заиста било, као и да се сви „псеудоисторичари изведу на чистац”. Имамо могућност, навео је Конанихин, да потпуније говоримо о догађајима из прошлости, а о којима се готово није ни говорило, као што је случај Кине под Јапаном у Другом светском рату, убиствима Руса у Пољској и други.

Професор др Валериј Алексејев рекао је да живимо у компликованом времену и да реч „лекција” у називу скупа није случајна јер „авет нацизма поново прети”. Према његовим речима, улазимо у период нестабилности и фазу глобалног сукоба, што потврђују последњи догађаји на Блиском истоку. Подсетио је да је Немачка у прошлости два пута започела светске ратове. Америка пролази кроз дубоку кризу и да би се спасла мора да повуче остатак света у светски рат, сматра Алексејев.

Амбасадор Белорусије Сергеј Малиновски сматра да је тема конференције веома значајна, као и да је победа над нацизмом за Белорусију као и друге народе који су били у саставу Совјетског Савеза од трајног значаја.

„У времену све веће ревизије историје одржавање оваквих конференција постаје све значајније”, рекао је Малиновски. Према његовим речима, у Белорусији се раде истраживања геноцида над белоруским народом, идентификују се одговорни, а последице су много веће него што се мислило. Само у Белорусији је, како је навео Малиновски, било 570 логора смрти, док је главни град Минск био 80 до 90 одсто уништен.

Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду др Александар Митић упозорио је да политички Запад жели да уништи наратив победа из Другог светског рата и да би била историјска грешка да се одустане од борбе од таквих намера.

Бивши потпредседник Државне думе проф. др Сергеј Бабурин рекао је да је због нових генерација неопходно радити на историјском просвећењу да не би дошло до фалсификовања истине.

„Треба да се боримо за периодизацију Другог светског рата”, рекао је Бабурин, који је казао да Запад сматра да је Други светски рат започео 1. септембра 1939. године, али да је рат у ствари започео 1937. године нападом Јапана на Кину. Према речима Бабурина, Други светски рат имао је за циљ уништење словенских народа у Европи. Истакао је да данас не постоји међународно право јер какво је то право отмице председника једне државе, убијање цивила у Ирану и упитао да ли је то нови свет. Због свега тога, нагласио је Бабурин, не смемо да заборавимо лекције прошлости.

Стручњаци из 20 држава

Међународна научна конференција „80 година након победе: Сећање које живи и лекције историје” окупила је у Руском дому историчаре и друге научнике, правнике, војне стручњаке, јавне и политичке делатнике из више од 20 држава. Организатор конференције је Српско одељење Међународног фонда духовног јединства народа, у сарадњи са Институтом за политичке студије Републике Србије и Архивом Војводине. Конференција се одржава уз подршку Фонда за подршку и заштиту права сународника који живе у иностранству, Координационог савета руских сународника у Србији, амбасаде Руске Федерације у Републици Србији и Руског дома у Београду. Модератор конференције је Ђуро Билбија.