Границе додира – три сложена рада

Панчево – Нову излагачку сезону у Галерији „Милорад Бата Михаиловић” у Панчеву отвара изложба „Границе додира”, поставка инсталација Драгане Дражиловић Илић из Рашке. Уметница, према речима критике, полази од истраживања феноменологије прашине и разумевања да она имплицира све категорије простора и времена, те у свом интермедијалном раду повезује наизглед несродно, повлачећи паралеле које сједињује насловом „Границе додира”. У експозицији три сложена рада, акцентовани су, према наводима Љубице Јелисавац Катић, људска кожа, као омотач човековог организма, затим земљина кора и, коначно, фасада као заштитна опна људског станишта – у овом случају, урбане куће.  

      Све три целине радова, наглашава Јелисавац Катић, обједињују принципи слојевитости, таложења и духовности, без обзира на различите конотације. Енергија универзума константно циркулише, а откривањем онога што је невидљиво у простору, ауторка нуди посматрачу слике које указују на присутност невидљиве егзистенције. И више од тога, пружа им боравак у тој слици, те апсолутни доживљај новог простора који садржи реалне информације. Трагови прошлости буде реминисценције и промишљања о начинима на који простор може да меморише и буди сећања. Границе додира узносе појам топофилије (снажну емоционалну везу и приврженост), као смисла познатог, брањеног простора, простора коме се тежи, личног, телесног, историјског, географског.

      – Уз то, очит је паралелизам материјала људске коже, зида, земљине коре, односно стена, њихових карактеристика и понашања у времену. Сваки од њих имплицира остављање трагова, превазилажење и надовезивање, односно континуирано и темељно грађење идентитета, што је и иначе императив савремених уметника. Драгана Дражовић Илић управо свој основни медиј изражавања вишемедијски трансцендира, увек полазећи од материјалних и духовних премиса текстила. Захтевни пут награђује је уметничком причом о ефемерности, о рушењу и мењању свега током времена, о телесном, тактилном, о синергији чула у доживљају света, о односу тела у простору и универзуму. Изнад свега, о одговорности и траговима које остављамо – напомиње Љубица Јелисавац Катић.

    Уметница која се први пут представља панчевачкој публици, Драгана Дражовић Илић, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за дизајн текстила. Завршила је и последипломске магистарске студије зидног сликарства, темељeћи свој рад на истраживању савремених ентеријера и технике таписерије и одбранила докторско-уметнички пројекат „Сублимација реминисценције/прашина” на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду.

    Њено професионално искуство обухвата и рад у области дизајна текстила, моде и уникатних декоративних предмета и оснивање студио ИЛД за дизајн и производњу уникатних тепиха, где је истраживала иновативне материјале, форме и технике ткања. Драгана Дражовић Илић је чланица УЛУПУДС, а њени радови се налазе у колекцијама Музеја примењене уметности у Београду, у установама културе у Рашки, Неготину и Тополи, Педагошком факултету у Врању, као и у приватним колекцијама у земљи и иностранству. Добитница је бројних награда и признања.