Грчка на путу зелене будућности

У луци Порто Рафти код Атине у току је тестирање нових еколошких система за везивање пловила који треба да спрече оштећење поља морске траве врсте „морска цветнице", кључног станишта у Средоземљу које помаже у борби против климатских промена складиштењем угљеник, филтрирањем морску воду и обезбеђивањем услова за опстанак бројних морских врста.

 Иницијатива је, преноси данас Јуроњуз, усмерена на заштиту врсте „морска цветница" морске биљке која има кључну улогу у очувању здравља вода Средоземног мора. Деценијама уназад рекреативна пловила разарала су густе подводне ливаде употребом класичних сидара која вуку по морском дну, чупајући биљке из корена и остављајући ожиљке на морском дну. Нови систем требало би да омогући безбедније везивање чамаца, уз заштиту осетљивог станишта. Професионални ронилац Макис Сотиропулос демонстрирао је постављање еколошког сидришта бушењем око три метра у морско дно, након чега се учвршћује структура сидра. Када је систем постављен, плутајућа бова омогућава пловилима да се безбедно привежу без спуштања сидра које би могло да оштети морску траву.

Пројекат координира грчко Министарство бродарства и острвске политике, које планира да систем прошири дуж целе обале. Грчка има више од 13.000 километара обале, а научници процењују да је око 70 одсто њеног приобалног морског дна прекривено ливадама морске цветнице.

„Када успоставимо националну мрежу бова за везивање, власници пловила моћи ће да се привежу безбедно, брзо и ефикасно, а морско дно неће бити оштећено", изјавио је генерални секретар министарства Евангелос Киријазопулос.

 Како истиче Јуроњуз, поља морске цветнице имају кључну улогу у очувању биодиверзитета Средоземља, а Европска унија ово станиште класификује као "приоритетни екосистем", јер пружа уточиште великом броју морских врста. Истовремено, научници наглашавају значај очувања поља морских цветница истичући њену улогу у борби против климатских промена.

„Морска цветница је међу нашим најбољим савезницима у борби против климатских промена и заслужује пуну пажњу", рекла је истраживач Хеленског центра за истраживање мора Марија Саломиди. Према њеним речима, ове ливаде "хватају и складиште угљеник у својим ризомима, производе кисеоник, филтрирају и пречишћавају воду и подржавају биодиверзитет".