Пронађена нестала страница „Архимедовог палимпсеста”

Нестала страница „Архимедовог палимпсеста”, најстаријег сачуваног примерка списа старогрчког математичара Архимеда, поново је откривена у Музеју ликовних уметности у Блои, у Француској.

Истраживачи Француског националног центра за научна истраживања  (ЦНРС) успели су да повежу изгубљену страницу са сачуваним рукописом, који се налази у приватној колекцији, захваљујући раду данског научника који се бави Архимедом, Јохана Лудвига Хајберга, који је фотографисао књигу у турској престоници 1906. године.

„Поређење са Хајберговим фотографијама, које се сада чувају у Краљевској данској библиотеци, омогућило је да се недвосмислено потврди да је то био лист број 123”, наводи се у саопштењу ЦНРС-а и додаје да још два листа из рукописа недостају.

Друга страна листа приказује пророка Данила са ореолом, длановима ка небу, након што је укротио пар лавова.

Илустрација вероватно датира из 20. века и евоцира још једно поглавље хиљадугодишње историје Архимедовог палимпсеста. До 1930-их, рукопис је био у поседу јеврејског трговца уметнинама у Паризу, Саломона Герсона, који је, након што није успео да га прода 1932. године, покушао да повећа његову привлачност и вредност додавањем фалсификованих средњовековних илустрација.

Страница која је недостајала 120 година, садржи део Архимедовог трактата „О сфери и цилиндру”, док је на другој текст накнадно прекривен декоративном илустрацијом, преноси портал Арт Неwс.

Рукопис је 1998. године анонимно купљен на аукцији у Кристију за два милиона долара, што га чини једним од најважнијих научних рукописа продатих на аукцији.

Године 2011, Волтерсов музеј уметности у Балтимору представио је налазе о рукопису на изложби „Изгубљено и пронађено: Тајне Архимеда”.

ЦНРС планира да открије текст скривен испод илустрације Данила користећи рендгенску флуоресценцију, аналитичку технику која може да одреди елементарни састав материјала.

Центар је такође сугерисао да би откриће могло довести до поновног испитивања комплетног Архимедовог палимпсеста „коришћењем моћнијих техника од оних које су коришћене почетком 2000-их”, саопштио је ЦНРС.

Палимпсест садржи седам Архимедових трактата, укључујући два раније изгубљена дела, „Метод механичких теорема” и „Стомахион” и једино сачувано грчко издање дела „О плутајућим телима”.

Почетком 2000-их, истраживање Архимедовог палимпсеста коришћењем мултиспектралног снимања омогућило је разазнавање текстова Архимеда, као и других књижевних и филозофских текстова.

Архимед је живео око 250. године пре нове ере у Сиракузи у старој Грчкој и био је међу највећим светским мислиоцима, одговоран за теорије, експерименте и изуме о математици, физици и инжењерству који и данас интригирају научнике.

Легенда каже да је Архимед умро радећи математику – од руке римског војника док је вршио прорачун у песку, иако то никада није потврђено, преноси Танјуг.