Ви признајте, ал’ ми нећемо

Већина грађана Србије, око 70 одсто, мисли да би наша држава требало да постане чланица Европске уније, недвосмислено показују испитивања јавног мњења неколико година уназад. Истраживања, међутим, говоре и то да исто толико грађана сматра да било какво трговање статусом и територијом Србије није могуће, без обзира колико била примамљива понуда ЕУ која би се могла наћи на столу.

Према истраживању агенције "Политикум", презентованом јавности 31. октобра, спроведеном на иницијативу министарства за Косово и Метохију, чак 70,21 одсто испитаника не прихвата бржи улазак наше државе у ЕУ уколико услов за придруживање буде да Србија призна независност Косова. Скоро трећина би се, у том случају, изјаснила за прекидање свих дипломатских и економских односа са ЕУ.

С друге стране, истраживање агенције "Стратеџик маркетинг" објављено почетком августа, чији је наручилац била Канцеларија Владе Србије за придруживање ЕУ, показало је да две трећине испитаних грађана Србије подржава настављање дипломатске борбе за Косово и Метохију без прекида односа са ЕУ, чак и у случају да Европа једнострано призна Косово.

Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској унији, рекла је за "Политику" да ова два истраживања, чији су наручиоци државне институције, не показују опречне резултате.

– Напротив, она јасно осликавају став грађана Србије према ЕУ. Ми, дакле, јесмо за прикључивање ЕУ, чак желимо и да, уколико ЕУ призна независно Косово, преговоре наставимо. С друге стране, нећемо да тргујемо, односно не пристајемо да зарад бржег уласка у Унију Србија призна независност Косова. Не желимо да бирамо између Косова и ЕУ, нарочито ако се зна да је став ЕУ да су решавање коначног статуса КиМ и интеграција Србије у ЕУ два одвојена процеса – рекла је Мишчевићева.

У министарству за Косово и Метохију кажу да је одбијање грађана да прихвате брже ЕУ интеграције ако су условљене признавањем независности Косова од стране Србије, "здрава и одговорна реакција".

– Оно донекле може да буде изненађење, поготово након константних притисака које међународна заједница врши на своју и нашу јавност, заступајући тезу да је независност Косова неминовност и да је Србији боље да прихвати супституцију неке врсте. Наравно, ту је и дугогодишњи доживљај Косова као кризе, и то још од краја 80-их година, али су грађани Србије показали да имају потребу да сачувају достојанство – објаснила је за наш лист Даниела Николић, савeтница за медије у министарству за Косово и Метохију. Она сматра да је јавност у Србији успела да одоли притисцима "споља и изнутра" да зарад ЕУ интеграција трампи део свог националног идентитета.
– Најбоља потврда да тај став грађана није неевропски стигла је из ЕУ, када је комесар за проширење ЕУ Оли Рен, најављујући потписивање споразума о придружењу, изјавио да нико не очекује од Србије да тргује Косовом ради бржег приступања ЕУ, јер то не би било праведно, ни фер, јер живот не функционише тако – рекла је Николић.
Према мишљењу једног од лидера косметских Срба, Оливера Ивановића, агенције за истраживање јавног мњења често прилагођавају форму питања жељама наручилаца истраживања, да би резултате касније могли да користе у дневнополитичке сврхе.

– Став да би Србија морала да се одрекне Косова пре приступања ЕУ никада није поменуо ниједан европски званичник. Осим америчког дипломате Ричарда Холбрука, ту тезу заступају једино одређени домаћи политичари који желе да дисквалификују ЕУ у процесу одређивања будућег статуса Косова. Евроинтеграција Србије нема алтернативу – казао је Ивановић.

--------------------------------------------------------------------------

Шта је коме важније

Највећи број Срба с Косова и Метохије, које је Стратеџик маркетинг испитао прошлог месеца (сваки други) као свој главни проблем навео је нерешен статус покрајине, док им по важности други проблем представља недостатак безбедности и сигурности, а незапосленост је на трећем месту.

Ипак, у односу на истраживање које је ова агенција спровела четири месеца раније за потребе УСАИД-а, број српских житеља Косова којима је статус најважнији проблем је у опадању – у јуну их је било 66 одсто. То је, међутим, летос било најважније животно питање за чак 78 одсто интерно расељених грађана, док је, с друге стране свега 18 одсто Срба из уже Србије одговорило да је највећи проблем са којим се Србија данас суочава питање решавања статуса КиМ. Већини су били

пречи проблеми незапослености, економије и животног стандарда.

--------------------------------------------------------------------------

И Албанцима незапосленост већи проблем од статуса

За већину становника Косова највећи проблем са којим се ова покрајина суочава није нерешен статус, него незапосленост. То показују подаци истраживања које су крајем октобра спровеле агенције Индекс Косова и Галуп интернешнел.

Највише анкетираних, 43 одсто, казало је да је незапосленост најважнији проблем, док је 40 одсто рекло да је то статус. Такви одговори разликују се од оних из марта ове године када је 52 одсто испитаника сматрало да је нерешен статус кључни проблем покрајине, а за трећину то је била незапосленост. Далеко мањи проценат испитаника препознаје друге теме – низак стандард, сиромаштво и обнову економије, као највећи проблем.

Авни Зогани, директор антикорупцијске организације Коху, сматра да је непостојање економске политике узрок растуће незапослености. Он оцењује да се постојећа влада не залаже довољно за опоравак пољопривреде која је била један од најважнијих сектора привреде. "Незапосленост од 46 одсто и незаинтересованост владе за економске проблеме, уз повећање цена животних намирница, могло би да доведе до немира на Косову", упозорава Зогани.