Морална савест Европе

Времена су таква да је шпански премијер доспео у средиште пажње само зато што је рекао „не” рату.

Оно што се чини нормалним, а таквим се чинило донедавно и самом Доналду Трампу који је изборе добио делом и због тога што је обећао да неће покренути ниједан рат и зауставити постојеће, постало је куриозитет и дело вредно пажње. Успротивити се рату, нарочито у Европи, изискује мало више храбрости него што већина лидера има. Ипак неколицина њих сматра да не може себи, а ни држави коју представља, да приушти ћутање док после израелско-америчког напада на Иран рат ескалира.

Педро Санчез (54) ту храброст је имао и истрајао у свом ставу упркос Трамповим претњама да ће обуставити трговинску размену са Шпанијом.

Премијер Шпаније јасно је ставио до знања да његова земља не жели рат и да одбија да учествује у њему. Шпанија није дозволила коришћење две америчке базе на својој територији за операције против Ирана, мада учествује у хуманитарним мисијама у оквиру НАТО-а, каква је предузета на Кипру.

Гест шпанског премијера је био видљивији и значајнији пошто је конзервативни немачки канцелар Фридрих Мерц трећег дана агресије седео у Белој кући и само ћутао док је Трамп претио ембаргом Шпанији због осуде израелско-америчких напада на Иран и одбијања да учествује у њима.

Санчезов глас против најновијег рата није усамљен, бројни шпански министри такође се супротстављају, демантујући човека који се с Трампом „усмено договорио” да САД и НАТО повећају утицај на Гренланд. Дакако, реч је о генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу који је одмах покушао да обезбеди легитимитет агресији на Иран речима да постоји широка подршка чланица савеза рату који су започели.

Шпанска влада још од прошле године показује неслагање са Трампом. Одбила је да повећа војни буџет на пет одсто свог БДП-а, на чему је шеф Беле куће инсистирао код свих чланица НАТО-а. Зато се америчком председнику не допада шпанско вођство, а свакако да је анимозитет узајаман – око 77 одсто Шпанаца има неповољно мишљење о Трампу.

Санчез је свакако хтео да избегне грешку шпанског премијера Хозе Марије Азнара који је 2003. године стао на страну америчког председника Џорџа В. Буша, уверавајући своје грађане да тадашњи председник Ирака Садам Хусеин има оружје за масовно уништење.

Тако је постао морална савест Европе.

Његови политички опоненти у Шпанији тврде да се премијер окренуо спољној политици пошто је изгубио регионалне изборе прошлог месеца и нашао се у средишту корупционашких скандала у његовој социјалистичкој партији, а пре тога и у корупционом скандалу у који је умешана његова супруга. Они подсећају да Санчеза идуће године чекају избори, а неомиљени Трамп је одлична прилика да прикупи поене.

Све и да је тако, он је показао да може још да се буде ван уништавања које је захватило свет и да је то и даље ствар избора.

Педро Санчез је по образовању економиста, а премијер је од 2018. године. Такође је и дугогодишњи генерални секретар шпанске Социјалистичке радничке партије од 2022. године, обавља и функцију председника Социјалистичке интернационале. Ожењен је и има двоје деце.