Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Чишћење система

Зоговић: Црна Гора не сме постати антиспрска држава

Измене закона о полицији и АНБ-у могу отворити простор за злоупотребе
Зоговић: Црна Гора не сме постати антиспрска држава
Потпредседник Демократске народне партије Милун Зоговић - ФОТО (Скриншот)

Потпредседник Демократске народне партије Милун Зоговић оценио је да предложене измене Закона о унутрашњим пословима и Закона о Агенцији за националну безбедност могу довести до сужења парламентарне контроле над безбедносним структурама и тиме створити услове за њихову политичку злоупотребу.

Он је у интервјуу за „Побједу“ навео да се разлози због којих се ДНП противи предложеним законским решењима разликују од мотива Демократске партије социјалиста, наглашавајући да је суштина њиховог противљења у очувању институционалне контроле над службама безбедности.

„Не прихватамо сужење парламентарне контроле, а тиме и отварање могућности да директор полиције и министар злоупотребе полицију, односно директор АНБ-а и председник Владе саму агенцију. У питању је увођење лоше и погрешне праксе, која отвара велики простор за злоупотребу служби у политичким обрачунима“, казао је Зоговић.

Подсетимо, владајућа већина у Црној Гори усвојила је измене два закона, али их је председник државе Јаков Милатовић вратио Скупштини на поновно одлучивање.

Зоговић је поручио да ће ДНП подржати сваки покушај темељног чишћења безбедносног система од, како је рекао, „прљавих агената и полицајаца“, али да се тај процес мора водити транспарентно и институционално.

„Ако је циљ да се служба ослободи прљавих агената или прљавих полицајаца, то се не ради на овај начин. Ми ћемо увек подржати чишћење система од прљавих агената, прљавих полицајаца, али и прљавих тужилаца и судија. То треба отворено поставити као циљ у Скупштини Црне Горе и заједнички радити на његовом остварењу“, нагласио је он.

Говорећи о политичкој сцени, Зоговић је оценио да су поједине странке задржале на значајним позицијама у власти „други и трећи ешалон окорелих кадрова ДПС-а“, за које тврди да и даље жале за, како је навео, „бившим криминалним системом“.

У осврту на политички пут ДНП-а и некадашњег Демократског фронта, он је поручио да се не може правити паралела између деловања те политичке структуре и данашњих потеза ДПС-а.

„Наши мотиви били су потпуно другачији. Ми смо били приморани да бранимо чак и цркву од отимања, док ДПС данас покушава да брани све оно што је од народа и државе отимано и пљачкано у последње три деценије“, казао је Зоговић.

Он је додао да је временом постало јасније зашто, како тврди, ДНП-у није било омогућено да уђе у власт након избора 30. августа 2020. године. Према његовим речима, учешће странке у извршној власти од средине 2024. године до краја јануара ове године представљало је, како је оценио, „рушење наратива о њиховој неприхватљивости у власти“.

Зоговић се осврнуо и на иницијативу Европског савеза о скраћењу мандата Скупштини Главног града, оценивши да она, по његовом мишљењу, нема везе са ставовима ДНП-а, већ да представља покушај политичког маневра.

„То није подршка нашем ставу, већ покушај да се спасе градоначелник Мујовић обезбеђивањем кворума за одржавање седнице“, казао је он.

Говорећи о уставном и идентитетском питању у Црној Гори, Зоговић је поручио да је, како је рекао, погрешно инсистирати на концепту државе као антиспрске.

„Црна Гора мора бити грађанска држава у којој ће сви њени грађани имати једнака права“, истакао је он, додајући да српским језиком говори највећи број становника земље и да би та чињеница, према његовом мишљењу, требало да буде уважена и у Уставу.

На крају, Зоговић је нагласио да је примарни циљ Демократске народне партије, која је тренутно у опозицији, да на наредним изборима оствари резултат који ће је учинити неизоставним чиниоцем будуће власти у Црној Гори.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.