Шта је Србија издржала 15. марта

Скуп одржан 15. марта прошле године у Београду остао је упамћен по сценама насиља, хаоса и бројним инцидентима који су обележили тај дан.

Поједини делови града постали су поприште сукоба, уз нападе, уништавање имовине и озбиљно угрожавање безбедности присутних.

Блокадери су напали групу студената који су желели да наставе са образовањем и боравили у Пионирском парку. Том приликом бацане су бакље и други предмети, а дошло је и до сукоба међу самим учесницима скупа.

Једна од најдраматичнијих сцена одиграла се у близини Трга Николе Пашића.

Забележени су и бројни случајеви вандализма, укључујући и уништавање трактора који су се налазили у центру града. 

"Звучни топ"

Тог 15. марта објављена је лажна информација да је коришћен “звучни топ”. 

УКЦС је демантовао наводе о збрињавају пацијената са тегобама изазваних некаквим "звучним топом", а реаговало је и Тужилаштво, па је наложена идентификација осумњичених због дезинформација о “звучном топу”.

Како је могуће да је "звучни топ" селективно деловао на неке грађане, док на друге није имао баш никакав утицај?

Група редара која скида прслуке је кључна за одговор. Ништа није почело да се дешава у Улици Краља Милана док ова група редара није скинула прслуке, послала комуникацију другим редарима да је "студентски протест готов", а затим су други редари ту поруку пренели даље, стварајући пометњу на улици.

Ово је био договорен сигнал који је био познат јавности и пре него што је сам протест почео. На било какав знак насиља, редари скидају прслуке и напуштају протест, говорећи својим људима да учине исто.