Šta je Srbija izdržala 15. marta

Skup održan 15. marta prošle godine u Beogradu ostao je upamćen po scenama nasilja, haosa i brojnim incidentima koji su obeležili taj dan.

Pojedini delovi grada postali su poprište sukoba, uz napade, uništavanje imovine i ozbiljno ugrožavanje bezbednosti prisutnih.

Blokaderi su napali grupu studenata koji su želeli da nastave sa obrazovanjem i boravili u Pionirskom parku. Tom prilikom bacane su baklje i drugi predmeti, a došlo je i do sukoba među samim učesnicima skupa.

Jedna od najdramatičnijih scena odigrala se u blizini Trga Nikole Pašića.

Zabeleženi su i brojni slučajevi vandalizma, uključujući i uništavanje traktora koji su se nalazili u centru grada. 

"Zvučni top"

Tog 15. marta objavljena je lažna informacija da je korišćen “zvučni top”. 

UKCS je demantovao navode o zbrinjavaju pacijenata sa tegobama izazvanih nekakvim "zvučnim topom", a reagovalo je i Tužilaštvo, pa je naložena identifikacija osumnjičenih zbog dezinformacija o “zvučnom topu”.

Kako je moguće da je "zvučni top" selektivno delovao na neke građane, dok na druge nije imao baš nikakav uticaj?

Grupa redara koja skida prsluke je ključna za odgovor. Ništa nije počelo da se dešava u Ulici Kralja Milana dok ova grupa redara nije skinula prsluke, poslala komunikaciju drugim redarima da je "studentski protest gotov", a zatim su drugi redari tu poruku preneli dalje, stvarajući pometnju na ulici.

Ovo je bio dogovoren signal koji je bio poznat javnosti i pre nego što je sam protest počeo. Na bilo kakav znak nasilja, redari skidaju prsluke i napuštaju protest, govoreći svojim ljudima da učine isto.