Руски НАТО-у у централној Азији

Од нашег дописника
Москва, 4. фебруара – Државе чланице ОДКБ (Организација договора о колективној безбедности) потписале су данас на ванредном заседању у Москви одлуку о формирању Колективних снага оперативног реаговања (КСОР), објавио је руски председник Медведев након заседања. Према његовим речима, војска КСОР-а биће дислоцирана на територији Русије и чиниће је озбиљне, добро обучене снаге, које ће бити под једном командом. Русија ће учествовати са једном бригадом и једном дивизијом, што само по себи говори о озбиљности снага.

ОДКБ је војно-политички савез који су 1992. основале Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија, Таџикистан и Узбекистан. Од 2004. године ОДКБ има статус посматрача у Уједињеним нацијама

„То ће бити озбиљна војска, довољна по своме обиму, опремљена најсавременијом техником, ефикасна. По свом потенцијалу, она неће бити лошија од снага Северноатлантске алијансе”, нагласио је Медведев.

Заједничка војска ће се користити као „одговор на војну агресију, за спровођење специјалних операција за борбу против међународног тероризма, транснационалних организованих злочиначких активности, наркотрафиканата, као и за ликвидације ванредних ситуација”.

Узбекистан је одлучио да не учествује као стални члан већ ће делегирати своје чете за учествовање у појединим операцијама.

У декларацији московског самита истиче се да је разлог за претварање политичког у војни савез чињеница да се – „у непосредној близини зоне одговорности ОДКБ-а, не његовом кривицом, створио озбиљан конфликтни потенцијал”. Учеснице организације „позивају земље НАТО-а да одмере све могуће последице ширења алијансе на исток и постављање нових објеката ПРО поред граница држава чланица ОДКБ-а”.

Иако се у декларацији не наглашава, јасно је да се жури са стварањем савеза који треба да буде противтежа НАТО-у, зато што Запад, а посебно САД, покушава да делује на поједине државе чланице ОДКБ-а тежећи да појачају своје војно и политичко присуство на њиховим територијама. Ту се посебно мисли на Узбекистан који се помиње и као земља у којој ће Америка, можда, формирати још једну своју војну базу.

Дмитриј Рогозин, руски представник у НАТО-у, изјавио је да је могуће да се део заједничке војске смести и у Киргизији, на месту где се данас налази америчка војна база коју Киргизија намерава да исели.

Намеру да откаже гостопримство америчкој војној бази „Ганси” на аеродрому „Манас” у Бишкеку објавио је синоћ у Москви председник Киргизије Курманбек Бакијев. Као разлог за такав поступка он је навео чињеницу да је Киргизија у више наврата покушавала да са „својим америчким партнерима” разговара о економској компензацији за уступање територије, али да нису наишли на разумевање. Бакијев подсећа и на чињеницу да Киргизија није успела да издејствује суђење америчком војнику који је прошле године убио грађанина Киргизије, иако се о том питању разговарало и са председником САД.

Бакијев се синоћ са руским председником Медведевом договорио да Русија упути Киргизији неповратну финансијску помоћ од 150 милиона долара, кредит од 300 милиона долара на 40 година са каматом од 0,75 процената, као и инвестиције од 1,7 милијарди долара за изградњу камбаратинске хидроцентрале. Москва је отписала Киргизији дуг од 180 милиона долара у замену за 48-процентни пакет акција фабрике „Дастан” која производи делове за торпеда подморница.

Све то је послужило као повод за коментаре да је Москва новцем убедила Бакијева да исели америчку базу, на шта је руско министарство иностраних послова реаговало изјавом да је „одлука Киргизије самостална и да ни на који начин није у везиса финансијском помоћи Москве”.

Вашингтон је, међутим, реаговао изјавом да намерава да настави да користи базу „Манас” без обзира на одлуку Бакијева. Секретар Савета безбедности Киргизије каже да ће САД „као цивилизована држава морати да повуче своју војску у року од 180 дана од тренутка кад две земље размене одговарајуће ноте”. Очекује се да одлуку Бакијева парламент потврди 6. фебруара.

Америчка база „Манас” отворена је у Киргизији 2001. године кад су САД започеле једну од својих војних операција у Авганистану. Тренутно се тамо налази 1.200 америчких војника. База служи за транспорт војног терета у Авганистан и за снабдевање авиона горивом. Русија и Кина, као чланице ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу), тражиле су од Киргизије да затвори „Манас” још 2006. године.