Северна Кореја гради разараче брже од САД

Севернокорејска бродоградилишта последњих година бележе изузетно брз развој, а према најновијим проценама темпо изградње океанских површинских борбених бродова већ је надмашио производњу у Сједињеним Америчким Државама. Према доступним подацима, севернокорејска бродоградилишта су током 2025. године поринула два нова разарача, док је у наредном петогодишњем периоду планирано поринуће још по два брода годишње.

Уколико се ова динамика одржи, Северна Кореја би до краја 2030. године могла да има најмање 12 нових разарача у оперативној употреби. Насупрот томе, америчка морнарица тренутно гради разараче класе „Арли Берк“ темпом од око 1,6 бродова годишње.

Иако је пад производње површинских ратних бродова у САД био мањи него у цивилној бродоградњи, укупна тонажа и број поринутих војних бродова током последњих деценија значајно су опали. Истовремено, Северна Кореја је до почетка 2020-их имала релативно ограничене капацитете за изградњу модерних површинских бродова, при чему су ресурси углавном били усмерени на развој подморничке флоте.

Нова генерација разарача

Преокрет је наступио 2025. године, када су севернокорејска бродоградилишта започела изградњу разарача нове класе „Чое Хјон“. Први брод је поринут у априлу, а читав програм представља значајан искорак у способности севернокорејске морнарице да делује на отвореном мору и далеко од обале.

Прва два разарача ове класе опремљена су са 74 вертикалне лансирне ћелије за ракете. За поређење, најновије варијанте америчких разарача класе „Арли Берк“ имају 96 таквих ћелија. Ипак, очекује се да ће се ова разлика у наредним серијама севернокорејских бродова смањити.

Наиме, планови предвиђају уклањање класичних бродских топова и њихову замену додатним вертикалним лансирним системима, што би значајно повећало ракетни капацитет будућих разарача.

Лидер владајуће Корејске радничке партије Ким Џонг Ун почетком марта потврдио је да је у развоју и већа класа разарача депласмана око 8.000 тона. Та пловила биће око 60 одсто већа од бродова класе „Чое Хјон“ и могла би да носе више од 120 вертикалних лансирних ћелија. Према досадашњим информацијама, и ти бродови би били пројектовани без класичних поморских топова, што указује на концепт бродова који су пре свега намењени као носачи великог броја ракета.

Утицај на безбедносну равнотежу у Пацифику

Опадање капацитета америчке бродоградње већ дуже време изазива забринутост у стратешким круговима у Вашингтону. До сада су ризици били ограничени, јер је једина морнарица која је у великој мери повећавала број модерних разарача била кинеска Народноослободилачка морнарица.

Међутим, уколико Северна Кореја настави да убрзано гради нове површинске борбене бродове, то би могло да измени безбедносну динамику у региону. Пјонгјанг и Вашингтон формално су и даље у ратном стању, јер мировни споразум после Корејског рата никада није потписан.

Развој севернокорејске океанске флоте могао би, стога, да омогући редовне операције разарача у ширем подручју Пацифика. То би потенцијално угрозило америчке ратне бродове, логистичке јединице, војне базе и ваздушне операције у региону.

Додатну забринутост изазива чињеница да разарачи класе „Чое Хјон“ имају лансирне системе довољно велике за употребу балистичких ракета. Према доступним проценама, ти бродови су пројектовани тако да могу да носе и нуклеарно оружје.

Поједини аналитичари сматрају да су техничка решења на тим пловилима у појединим сегментима на нивоу најсавременијих разарача које користе САД, Кина, Јапан и Јужна Кореја, док су у неким аспектима испред већине европских и руских дизајна.

Овај развој догађаја уклапа се у шири тренд убрзаног унапређења севернокорејске војне индустрије, чији су производи у последњим годинама постали све видљивији и на савременим бојиштима.