Генски експерименти нада за непокретне

Вест да је влада Америке први пут биотехничкој корпорацији Герон одобрила истраживање терапије људским, ембрионалним матичним ћелијама дуго је очекивана и сматра се прекретницом у овој области. Када овог лета првих 10 пацијената са тешким, али свежим повредама кичмене мождине, због којих су остали непокретни, буду добили инјекције са ћелијама изведеним из ембрионалних ћелија, бићемо, надамо се, корак ближи истини о моћи и немоћи лечења уз помоћ генетике.

Шта се уз помоћ матичних ћелија може у овом часу реално и ефикасно лечити, шта је у експерименталној фази, а шта и даље остаје у домену чисте маште и снова? Каква нада и охрабрење стижу квадриплегичарима, непокретним особама које сањају да поново направе мали покрет својим ногама или рукама ? Шта ово значи оболелима од рака, болеснима од Алцхајмерове или Паркинсонове болести? Ово су тек нека од питања на које обичан свет одговоре очекује од научника и генетичара.

– Неће, наравно, тешки болесници одмах проходати и још је у домену наших снова и идеја да се из једне матичне ћелије створи сложен орган какви су, на пример, јетра или срце. Међутим, ова дозвола ФДА (америчке Управе за храну и лекове) преседан је, јер се први пут у Америци дозвољава коришћење људских ембрионалних матичних ћелија за лечење свежих повреда кичме. До сада су у Кини или Индији људске ћелије неконтролисано аплициране, а многи људи добили су лажну наду. Иза компаније Герон стоји импозантна листа научника и достигнућа. Негативна страна овог одобрења је што је терапија у овом часу дозвољена само код свежих повреда кичме, не и код особа које су годинама у инвалидским колицима, али то је значајан почетак – каже српски генетичар др Миодраг Стојковић за „Политику” у телефонском разговору из Истраживачког института „Принц Филип” у Валенсији.

Терапија по мери пацијента

Он подсећа да се у овом часу у бројним случајевима мртве или дегенерисане ћелије могу заменити матичним адултним ћелијама. У експерименталној фази у последње две године је терапија која се „кроји” по мери пацијента. Од ћелија коже за свакога од нас могу се репрограмирати матичне ћелије и користити за лечење неког оболелог органа, на пример панкреаса у случају шећерне болести. На нивоу маште и наших снова још остаје идеја да се из једне једине матичне ћелије, на пример у лабораторијским условима, створи јетра као један сложени орган и замени у потпуности оболелу јетру.

Професор др Бела Балинт, начелник одељења за хемотерапију и аферезно лечење на Војномедицинској академијиу Београду, каже да, иако није песимиста, вест из Америке прима са опрезом и скепсом. Др Балинт је имао више од 760 пацијената које је лечио матичним ћелијама, али не ембрионалним већ адултним ћелијама, значи узетим из коштане сржи или периферне крви – односно пупчаника. Он сматра да се бар за сада нервна ткива веома тешко могу регенерисати, а свакоме ко је због лечења матичним ћелијама спреман да крене пут далеке Кине или друге земље препоручује да се добро информише на медицинским сајтовима о радовима тих наводних научника, који понекад обећавају чуда, а пацијент на крају ипак не устане из инвалидских колица.

– Волим новине, али у давању наде пацијентима мора се бити врло опрезан. На ВМА још од 1983. године радимо трансплантације матичних ћелија из коштане сржи, а од 1996. и из периферне крви. Имамо успеха у коришћењу адултних матичних ћелија код класичних трансплантација коштане сржи за лечење болесника са леукемијом и другим малигнитетима крви. Адултне матичне ћелије користимо на ВМА и за лечење акутног инфаркта и за коронарни бајпас. Код инфаркта, преко катетера убацујемо матичне ћелије у коронарну артерију, а код коронарног бајпаса, када кардиохирурзи заврше свој део посла, ми директно у оштећени срчани мишић инјекцијом убризгавамо ћелије коштане сржи, које смо од тог истог пацијента претходно узели. Имамо већ шездесетак таквих случајева укључујући и оне са обољењем јетре и панкреаса – каже др Балинт, који је по специјалности трансфузиолог и супспецијалиста хематолог.

Отклањање гена који преноси рак

Др Предраг Бугарић који се бави молекуларном биологијом има прилику сваког дана да види садашњу моћ и немоћ генетике и убеђен је да је генетика, па и област матичних ћелија, будућност медицине. И он категорично негира могућност да непокретни људи устану из колица након неколико третмана ембрионалним, матичним ћелијама, али мисли да је врло вероватно да се у некој од следећих фаза истраживања догоди да се таквим пацијентима прво врате одређени покрети или рефлекси, на пример рефлекс мокрења. Подсећа на случај познатог глумца Кристофера Рива, који је после пада са коња остао непокретан. Код њега су истраживања отишла најдаље, па је макар у базену, дакле у води, успевао да направи одређене свесне покрете екстремитетима.

– Неизоставно се само у овој области отварају нове могућности за лечење до сада неизлечивих болести. Пре 30 година било је незамисливо да ћемо моћи да секвенционирамо ген, дакле проучавамо га нуклеотид по нуклеотид, до најситнијих делова, а управо данас то радимо рутински: откривамо да ли је на БРКА 1 и БРКА 2 гену дошло до мутације која указује на високу могућност појаве рака дојке. То је веома важно код жена које у породици имају баку, мајку, сестру или тетку које имају ово обољење, или код којих су приметне цистичне промене на јајницима или дојци. Ова метода кошта 900 евра, али се ради само једном у животу и суверено показује ризик и угроженост од наследног облика карцинома дојке – објашњава др Бугарић, који ради у Хеликс генетској лабораторији.

Он тумачи и револуционарност вести да је у Лондону рођена беба из ембриона из којег је отклоњен БРКА ген који проузрокује рак дојке, уз помоћ преимплантационе дијагностике. Научници су у већ у првој недељи оплодње, у фази када је ембрион састављен само од осам ћелија, успели да секвенционирају ген и утврде мутацију. Др Бугарић истиче да је тако нешто могуће искључиво код вештачке, а не спонтане оплодње, дакле само у лабораторијским условима. Обично се од жена узме више јајних ћелија, оплодња се уради у епрувети, а имплантира се ембрион који је потпуно здрав. У овој области и у Србији је дошло до напретка, па се дијагностика тешких хромозомских поремећаја, попут Дауновог или Едвардсовог синдрома, ради најраније у седмој недељи, а труднице резултат налаза из плодове воде не чекају као некад три недеље, већ их добијају за 24 часа, специфичном QR-пи-си-ар методом.