ЦИА негира да прати Такера Карлсона

Високи званичници Трампове администрације демантовали су наводе да америчке обавештајне службе истражују новинара и коментатора Такера Карлсона због контаката са људима у Ирану, поручујући да ЦИА против њега не води никакву истрагу.

Новинар портала "Аксиос" Марк Капуто објавио је да су му "високи званичници администрације" рекли да су гласине о наводној операцији америчких обавештајних служби против Карлсона "потпуна бесмислица". Према тим наводима, ЦИА не води никакву истрагу против овог новинара, нити постоји план да се против њега поднесе кривична пријава Министарству правде.

Деманти долази након што је Карлсон у разговору са чувеним истраживачким новинаром Гленом Гринвалдом тврдио да је сазнао да ЦИА прати његове приватне поруке и припрема кривичну пријаву због комуникације са иранским званичницима и другим људима у Ирану пре почетка напада САД и Израела на Иран.

Он је навео да би се наводна пријава могла односити на кршење америчког закона о регистрацији страних агената ФАРА, акта из 1938. године који од појединаца који делују у име страних влада или ентитета захтева да се региструју при Министарству правде и обелодане своје активности. Карлсон је одлучно негирао било какву кривицу, инсистирајући да није страни агент и да остаје лојалан Сједињеним Америчким Државама.

"Упркос томе колико је ова тврдња сама по себи шокантна, нисам тада сумњао, нити сада сумњам да је Такер говорио истину о ономе што је чуо. Познајем га годинама, провео сам много времена разговарајући с њим и пред камером и ван ње, и никад ме није слагао нити довео у заблуду. Такер је у јавном животу као новинар и медијска личност још од својих двадесетих. Током тих деценија на његов рачун изречене су многе оштре критике, од којих су многе, као што ће вам и он први рећи, биле сасвим оправдане", казао је Глен Гринвалд, иначе добитник Пулицерове награде.

Такер Карлсон је, такође, подсетио да ови није први пут да су америчке обавештајне службе циљале његове приватне комуникације, подсетивши на добро познати инцидент из 2021. године, из времена када је радио на Фокс њузу, а када је НСА пресрела и пустила у јавност његове поруке док је покушавао да уговори интервју са руским председником Владимиром Путином. Те поруке су, казао је тада Карлсон, из америчких обавештајних кругова стигле до "Њујорк тајмса" у покушају да га дискредитују и можда доведу до гашења његове емисије.

Овај пут Карлсон је надзор представио као политички мотивисан, сугеришући да обавештајне агенције користе комуникацију са страним контактима као оружје против домаћих актера.