Притужбе поднело 4.100 грађана

Поверенику за заштиту равноправности током прошле године обратило се преко 4.100 грађана – највише притужби поднето је због дискриминације на основу старосног доба, здравственог стања, нивоа прихода, инвалидитета, пола, националне припадности или етничког порекла, као и због политичких убеђења и чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама.

У односу на 2024. годину поднет је већи број притужби и издат је већи број препорука мера, као и већи број потврда о недискриминаторном поступању особама које конкуришу или су запослене у образовном систему. Када је у питању заштита од дискриминације, повереник је поступао по 939 притужби, органима јавне власти и другим лицима упућено је 837 препорука мера за остваривање равноправности, 16 иницијатива за измену прописа и 20 мишљења на нацрте закона и других општих аката. Поднето је три предлога Уставном суду за оцену уставности и законитости, покренуте су две парнице за заштиту од дискриминације, што значи да је укупно шест парница у току, поднето је седам кривичних пријава, издато шест упозорења јавности и дато 35 саопштења, наводи се у најновијем, шеснаестом по реду редовном годишњем извештају повереника за заштиту равноправности, који је управо поднет Народној скупштини Србије.

У извештају који потписује нови повереник Милан Антонијевић, који је на дужност ступио 3. децембра прошле године, истакнуто је да је у погледу области друштвених односа у 2025. највише притужби поднето у поступку запошљавања или на послу – најчешће на основу инвалидитета и здравственог стања, као и на основу политичког убеђења и чланства у политичким и синдикалним организацијама. Следе притужбе поднете у поступку пред органима јавне власти, затим у области образовања и стручног усавршавања, приликом пружања јавних услуга или при коришћењу објеката и површина, у јавној сфери, области здравствене заштите и области јавног информисања и медија.

„Поједини догађаји утицали су на већи број притужби по истом основу. Примера ради, повереник је примио преко сто притужби запослених и синдиката у којима је указано на неповољнији положај у којем су се нашли поједини радници из центара за социјални рад доношењем Уредбе о допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Ово је утицало да се први пут откад је лично својство ’ниво прихода’ уведено у Закон о забрани дискриминације његовим изменама из 2021. године, оно нађе у врху основа по којима су поднете притужбе. Овим поводом је повереник упутио препоруку мера Министарству државне управе и локалне самоуправе и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да дају предлог за измену спорних одредаба поменуте уредбе, како би се изједначио коефицијент за запослене стручне раднике, односно како би се испоштовала законска гаранција једнаке зарада за исти рад или рад исте вредности.

Такође, више притужби је поднето и због одредби Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика због дискриминације на основу чланства у синдикату, као и Правилника о радној дисциплини и правилима понашања запослених у Народном позоришту у Београду због дискриминације на основу политичког убеђења. То је једним делом утицало на двоструко већи број притужби у 2025. по наведеним основима у односу на претходну годину”, наведено је у извештају повереника за заштиту равноправности.

Повереник је примио више притужби запослених у просвети којима није продужен уговор, односно није поново закључен уговор на одређено време после низа година рада у образовној установи због политичких убеђења запослених или чланства у синдикату. Имајући у виду пораст обраћања грађана и поднетих притужби по овим основима, у току прошле године су поред више донетих мишљења којима је утврђена дискриминација покренуте и две парнице за заштиту од дискриминације. Овим парницама повереник је првенствено хтео да укаже на важност поштовања антидискриминационих прописа и забрану оваквог поступања.

Током протекле године, повереник је разматрао и притужбе родитеља осмог разреда у вези са заказивањем различитих термина полагања пробног завршног испита, због чега је постојала бојазан да могу довести до неравноправног положаја ученика имајући у виду да се пробни испити из српског/матерњег језика и трећи тест одржавају у различитим терминима које одређују школе.

Такође, повећан је и број обраћања који се односио на проблеме у остваривању права и услуга социјалне заштите због недовољних капацитета пружаоца услуга и недостајућих средстава локалне самоуправе издвојених за ове намене. Примера ради, поднето је више притужби због неостваривања права на организован превоз за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и због необезбеђивања услуге личног пратиоца деци са инвалидитетом, што се одразило и на повећање броја притужби по овим основима. Као и претходних година, највећи број притужби поднет је против органа јавне власти, затим против правних лица (најчешће послодаваца), физичких лица, а најмање против групе лица и организација. Изузев Региона Косова и Метохије, број притужби по регионима је уједначен, осим у Београдском региону, где се и даље подноси највећи број притужби.

Нерешени проблеми

Уз редовни извештај, Скупштини Србије су током 2025. предата и два кључна документа – Посебан извештај о дискриминацији особа са инвалидитетом и Посебан извештај о дискриминацији жена. Ови документи указују на то да, упркос напретку, остају нерешени проблеми у областима социјалне и здравствене заштите, палијативне неге, доступности образовања и опште физичке приступачности.

Ипак, охрабрује податак да је по препорукама повереника упућеним органима власти поступљено у 89 одсто случајева, док укупан просек поступања по свим датим мишљењима износи 85 процената.