Потребни стручњаци за нуклеарно право

Уколико се донесе дефинитивна одлука о уласку Србије у нуклеарни програм, неопходно је већ у нижим разредима основне школе или у вртићу кренути са едукацијом деце која би се у будућности бавила нуклеарном енергијом, порука је председнице Српског нуклеарног друштва, чланице Радне групе проф. др Ковиљке Станковић на представљању прелиминарне техничке студије о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији.

– Оно што је примарно у првој фази развоја овог пројекта јесу кадрови који би се бавили нуклеарним правом, па тек онда стручњаци из области електротехничких и математичких наука – истакла је Станковићева и додала да Србија у овом часу не доноси никакву одлуку о изградњи нуклеарне електране, већ почиње да разматра да ли је нуклеарна енергија решење за наш енергетски микс.

Прелиминарна студија представља само смернице које су намењене државним органима како би они сагледали кључне кораке у разматрању и вођењу нуклеарног програма.

– Нуклеарна енергија се до сада на међународном нивоу показала као јако добро решење са два аспекта – смањење емисије штетних гасова и све већа потреба за електричном енергијом. Али улазак у нуклеарни програм се не доноси једном политичком одлуком, то је дуг и сложен процес који се усваја на основу стручних анализа, међународних стандарда и препорука и ширим друштвеним консензусом. У овом часу је преурањено причати о градњи нуклеарне електране, као и о технологијама које ће бити примењене – рекла је она и додала да ако се планови реализују, Србија би 2040. на мрежи могла да има нуклеарне реакторе капацитета око 1.000 мегавата.

– Транспарентност је предуслов да јавност има поверење у овако важне одлуке, јер ако не буде било јавности рада, онда је нуклеарни програм осуђен на неуспех – истакла је.

Представљајући ову прелиминарну студију, представници Електропривреде Француске (ЕДФ) су истакли да прелиминарна студија садржи 19 кључних корака које би Србија требало да прати како би дошла до нуклеарне енергије.

– Прва фаза подразумева – испитивање оправданости примене нуклеарне енергије, друга – доношење одлуке, финансирање и избор технологије нуклеарног реактора – да ли ће бити класична нуклеарка или мала модуларна. Трећа фаза подразумева изградњу и синхронизацију нуклеарног постројења на електричну мрежу.

– Општи закључак студије је јасан да нуклеарна енергија може бити стратешка опција за Србију – објаснио је Антоан Гелфи, директор за међународни развој нуклеарног пословања у ЕДФ-у, истакавши да студија представља и анализу понуде и потражње за дефинисање потенцијалних будућих испорука електричне енергије у Србији до 2045. године.

Директор за развој пословања за Србију у ЕДФ Кристијан ди Лизија изјавио је да је за развој нуклеарне енергије у Србији неопходно „подстицајно окружење”.

– И ова прелиминарна студија показује да нуклеарна енергија у енергетском миксу може бити снажна подршка енергетској безбедности и декарбонизацији Србије и да Србија може постати извозник чисте електричне енергије – истакао је Ди Лизија.

План је да се током идуће године заврше све студије неопходне за доношење одлуке о реализацији нуклеарног програма. Потом следи рад на институционалним, законским и кадровским капацитетима како би 2032. Србија била спремна да уговара технологију за прву нуклеарну електрану.