Шта се догодило на Сунцу

Лабораторија за соларну астрономију Института за истраживање свемира Руске академије наука узбунила је јавност објавом о снажној соларној бакљи која је захватила Сунце. Инцидент, класификован као М2,8, забележен је данас, а врхунац догађаја уочен је у 15:15 по московском времену.

Према информацијама које је лабораторија поделила путем свог телеграм канала, ерупција је била праћена избацивањем значајне количине плазме ка Земљи. Овај феномен, познат као коронално избацивање масе (CME), представља потенцијалну претњу за сателитске системе, телекомуникације и електроенергетску мрежу наше планете.

Поред саме бакље, научници су констатовали да је дошло и до уништења протуберанце средње величине на површини Сунца. Овај додатни догађај ће додатно увећати масу избаченог гаса, што би могло појачати ефекте удара плазме на Земљу.

Тренутно, научници немају прецизне информације о брзини облака плазме који се креће ка Земљи. Ипак, према прорачунима особља лабораторије, очекује се да ће облак стићи до наше планете за највише два дана, односно до среде у подне.

„Сам догађај је класификован као релативно редак фронтални удар — вероватно је да ће центар плазма структуре ударити у Земљу. Планета је већ доживела један такав удар ове године: од 19. до 21. јануара на Земљи се догодила олуја блиског интензитета Г5, праћена најјачом радијационом олујом 21. века“, приметили су научници, пренеле РИА Новости.

Сада, објаснила је лабораторија, последице неће бити толико приметне, али се очекује најјача магнетна олуја у последња два месеца. Могла би достићи интензитет G3.

Бљескови су подељени у пет класа на основу јачине њихове рендгенске емисије: A, B, C, M и X. Оне могу изазвати магнетне олује на Земљи, што доводи до поремећаја у електроенергетским системима и утиче на миграционе путеве птица и животиња. Повећана соларна активност може проширити географски опсег посматрања ауроралних поља.

Још увек нема дефинитивног одговора на питање да ли магнетне олује утичу на људско здравље.