ЕУ припрема мере за ублажавање раста цена енергената

Европска унија планира мере за ублажавање последица раста цена енергије изазваног америчко-израелским ратом против Ирана, али за сада не разматра радикалне интервенције на тржишту попут ограничавања цена гаса, наводи се у писму председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен упућеном лидерима ЕУ, пише Ројтерс.

Фон дер Лајен је у писму упућеном лидерима држава чланица уочи самита ЕУ у Бриселу представила планове који подразумевају повећање понуде дозвола за емисију угљеника на европском тржишту и додатну финансијску помоћ индустрији.

Предлог, међутим, не укључује радикалније мере које су тражиле поједине чланице, попут потпуног редизајна европског тржишта електричне енергије.

"У овом тренутку физичка сигурност снабдевања Европске уније је обезбеђена, али раст цена фосилних горива већ оптерећује нашу економију", навела је Фон дер Лајен у писму.

Према њеним речима, рачун ЕУ за увоз нафте и гаса порастао је за шест милијарди евра од почетка сукоба на Блиском истоку, који је избио 28. фебруара.

Како би смањила укупне трошкове енергената за крајње потрошаче, Европска комисија планира да омогући већу државну помоћ индустрији у ситуацијама када високе цене угљеника повећавају рачуне за струју.

Брисел такође планира измене у систему резерви који регулише понуду дозвола за емисију у оквиру европског тржишта угљеника, како би се, како је наведено у писму, краткорочно стабилизовале цене.

Предвиђене су и измене правила о бесплатним дозволама за емисију, које одређене индустрије добијају у оквиру климатске политике ЕУ, пошто поједини сектори траже да се њихово укидање не спроводи тако брзо као што је планирано.

Фон дер Лајен је у писму најавила и ублажавање планираног постепеног смањења броја дозвола у оквиру система трговине емисијама.

Предстојећи предлог реформе тог система требало би да утврди "реалистичнији пут декарбонизације након 2030. године", наводи се у писму.

Референтне европске цене гаса порасле су за више од 50 одсто од почетка рата са Ираном прошлог месеца.

Предлози Европске комисије покушавају да успоставе равнотежу између захтева појединих држава, међу којима је Италија, да се привремено обустави европско тржиште угљеника како би се смањили рачуни за енергију, и ставова земаља попут Шведске и Холандије које се противе слабљењу тог система.

Европа је, како појашњава Ројтерс, снажно зависна од увоза енергената, због чега је посебно изложена глобалним осцилацијама цена, а владе желе да избегну понављање енергетске кризе из 2022. године, када су цене достигле рекордне нивое након смањења испорука руског гаса.

Европска унија већину нафте и гаса увози из Сједињених Америчких Држава, Норвешке и других добављача који нису директно погођени поремећајима у снабдевању са Блиског истока.