Ветерани ОБ и ВП Србије увек уз саборце у невољи

Ратне страхоте на територији бивше СФРЈ и СРЈ с почетка и с краја последње деценије прошлог века су завршене. Преживели борци са телесним и душевним ожиљцима вратили су се својим претходним животима и занимањима. Нажалост, део њих стицајем различитих околности, а делом и због небриге друштва у првим поратним годинама, нашао се у тешким животним условима. Без одговарајућег посла, са породичним проблемима, стамбеним и здравственим неприликама. Један од таквих био је члан Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције Србије, ветеран Ивица Генцер из Ловћенца.

Стара је истина да је другарство исковано у борби нераскидиво, постојано и челично. То на најбољи начин, по ко зна који пут, потврђује Удружење ветерана органа безбедности и војне полиције Србије. На предлог Подружнице Нови Сад, представници Удружења октобра прошле године посетили су Ивицу у његовој родној кући. Том приликом су се уверили да је кућа у којој живи стара „швапска” (како је у том крају зову) са земљаним зидовима, али са потпуно дотрајалом столаријом. Ивица није имао материјалних могућности да сам реши овај проблем. Одмах након тога покренута је хуманитарна акција „Помоћ за Ивицу” са циљем да се дотрајала столарија замени и изведу неопходни гипсарско-молерски радови.

За непуна два месеца прикупљено је близу 300.000 динара. Понављањем објаве више пута на друштвеним мрежама број донација је растао, што је доказ да не мањка хуманост код људи, али да су потребни подстицај и иницијатива. Осим појединачних уплата чланова Удружења и њиховог ангажовања личним физичким и занатским радовима, хуманитарној акцији се придружио и део приватних фирми и предузетника. Тако на пример, преко фирме „Храм 032” из Чачка обезбеђена је замена столарије по веома повољним условима захваљујући хуманом гесту власника да се одрекне свог дела зараде на овом послу. Ваља поменути и предузетнике ДОО „Делфин”, ДОО „Стојанов” са уплатом донација, као и „Аризона дрим” у власништву члана Удружења, који је бесплатно извео гипсарско-молерске радове.

Међутим, планирани завршетак радова је донекле пролонгиран због неповољних временских услова, тако да су завршени тек прошлог месеца. На свечаном скупу 14. марта 2026. године у Ловћенцу, у присуству великог броја ветерана из Новог Сада, Сомбора и Београда, уручене су захвалнице донаторима и члановима Удружења који су дали највећи допринос у реализацији ове хуманитарне акције. Сувишно је описивати емоције домаћина Ивице Генцера, који је једва суздржао сузе. Каже да је у почетку био скептичан имајући у виду висину могућих трошкова, као и чињеницу да је пре ове акције Удружење имало још неколико хуманитарних акција на целој територији Републике Србије. Међутим, како и сам каже, када су се једног јутра у дворишту појавили мајстори и „зазујале машине”, није могао да верује својим очима. Каже да је тада схватио да много пута изречена максима „Ветерани држе реч” није пука фраза, већ животна истина.

Поред ове хуманитарне акције, овом приликом ваља поменути и један недавни значајан догађај из рада Удружења. Наиме, 21. фебруара, на дан славе Удружења, Св. великомученика Теодора Стратилата, у Дому војске окупило се близу 200 гостију. На свечаности је одато признање доделом повеља и захвалница појединцима и организацијама који су дали допринос у свим претходним хуманитарним акцијама. Захваљујући хуманости, солидарности и бризи чланова Удружења за породице погинулих ветерана и саборце који живе у тешким условима, као и привредницима спремним да помажу рад Удружења донацијама, хуманитарне акције и убудуће остају као трајно опредељење Удружења.