Брисел покреће неколико правних поступака против Будимпеште

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Европска комисија поново је упозорила Мађарску да мора да усклади своје прописе са правом Европске уније и укине ограничења на извоз грађевинског материјала, иначе би се могла суочити са новим судским поступком и значајним финансијским казнама. Брисел је покренуо овај формални корак у оквиру механизма надзора над применом права ЕУ, након што Будимпешта није испунила пресуду Суда правде Европске уније из новембра 2025. године, којом је утврђено да мађарске мере ограничавања извоза крше једно од кључних начела Уније – слободно кретање робе на јединственом тржишту.

Европска комисија је сада упутила Мађарској такозвано писмо формалног обавештења на основу члана 260 Уговора о функционисању Европске уније. Тај корак се примењује када држава чланица не спроведе пресуду европског суда. Мађарске власти имају рок од два месеца да доставе објашњење и план како ће ускладити своје прописе са европским правом. Уколико одговор не буде задовољавајући, Комисија може поново да упути случај Суду правде ЕУ, овога пута са захтевом да се Мађарској изрекну новчане казне које могу бити веома високе.

Спорне мере уведене су 2021. године, у време када су глобални ланци снабдевања били озбиљно поремећени услед пандемије ковида-19. Мађарска влада је тада образложила да су ограничења неопходна како би се спречиле несташице грађевинског материјала на домаћем тржишту и како би се стабилизовале цене у сектору грађевинарства, који је у том периоду био под снажним притиском. Према тим прописима, компаније које су желеле да извозе одређене врсте грађевинских производа морале су да унапред обавесте државне органе. Поред тога, држава је задржала право прече куповине тих материјала пре него што би могли бити продати купцима у иностранству.

Иако је Влада Мађарске инсистирала на ставу да је реч о привременим мерама које су донете у изузетним околностима, Европска комисија је од самог почетка изражавала сумњу да оне фактички представљају ограничење извоза према другим државама чланицама. Унутар јединственог тржишта ЕУ такве баријере се, према оценама аналитичара, посматрају као озбиљно нарушавање принципа равноправне трговине, јер омогућавају државама да задржавају робу за сопствене потребе и тиме наруше баланс понуде и потражње у остатку Уније.

Суд правде Европске уније је у новембру 2025. године пресудио да Мађарска није испунила своје обавезе из европских уговора. У пресуди је наведено да спорне мере имају јасан циљ ограничавања извоза и да њихов ефекат одговара квантитативним ограничењима, што је по правилу забрањено правом ЕУ. Суд је такође утврдио да су мађарске власти прекршиле процедуре које важе за доношење техничких прописа, јер су нова правила усвојена пре истека обавезног периода у којем Европска комисија и друге државе чланице могу да размотре предложене мере. Поред тога, Будимпешта није на време обавестила Брисел о изменама у регулативи, што је додатно погоршало правни положај земље.

Спор око извоза грађевинског материјала није једини правни проблем који Мађарска тренутно има са институцијама Европске уније. Европска комисија је истог дана покренула и друге поступке против Будимпеште. Један од њих односи се на примену европских правила за борбу против превара које штете буџету ЕУ. У том случају Мађарска и Пољска добиле су образложено мишљење јер нису у потпуности примениле директиву која усклађује дефиниције кривичних дела, санкције и надлежности у случајевима који се тичу финансијских интереса Уније. Према оцени Комисије, у мађарском законодавству и даље постоје недостаци, посебно када је реч о ефикасности појединих казнених мера.

Поред тога, ЕК је покренула поступке против 19 држава чланица, међу којима је и Мађарска, јер нису доставиле нацрте националних планова за обнову и модернизацију зграда. Ти планови су предвиђени ревидираном Директивом о енергетским перформансама зграда и представљају један од кључних инструмената европске климатске политике. Државе чланице треба да покажу како ће у наредним деценијама обновити свој грађевински фонд, побољшати енергетску ефикасност и постепено декарбонизовати сектор зградарства до 2050. године.

Мађарска сада има рок од два месеца да одговори на све покренуте поступке и да покаже спремност да исправи спорне прописе. Уколико се то не догоди, Европска комисија може одлучити да случајеве упути Суду правде Европске уније, што би могло довести до нових пресуда и финансијских санкција. За Будимпешту то би значило не само правни и политички притисак већ и потенцијалне трошкове који би се мерили милионима евра.