Пред­сед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не Ср­би­је Ана Бр­на­бић раз­го­ва­ра­ла је ју­че у Бри­се­лу са ко­ме­сар­ком за про­ши­ре­ње ЕУ Мар­том Кос и ге­не­рал­ним ди­рек­то­ром Ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра­та Европ­ске ко­ми­си­је за про­ши­ре­ње и ис­точ­но су­сед­ство Гер­том Ја­ном Коп­ма­ном о европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма Ср­би­је, а по­сле са­ста­на­ка је ис­та­кла да Ср­би­ја од­луч­но на­ста­вља свој европ­ски пут. „Ве­о­ма до­бар и отво­рен са­ста­нак са ко­ме­сар­ком за про­ши­ре­ње ЕУ Мар­том Кос у Бри­се­лу. Ср­би­ја од­луч­но на­ста­вља свој европ­ски пут и наш стра­те­шки циљ оста­је пу­но­прав­но члан­ство у Европ­ској уни­ји”, на­ве­ла је Бр­на­би­ће­ва на „Ин­ста­гра­му” по­сле са­стан­ка са Мар­том Кос. Из­ра­зи­ла је за­хвал­ност ко­ме­сар­ки на по­све­ће­но­сти и по­др­шци ко­ју пру­жа Ср­би­ји у про­це­су европ­ских ин­те­гра­ци­ја. „Ра­ди­ће­мо још бр­же и сна­жни­је на свим ре­фор­ма­ма, у пр­вом ре­ду због свих на­ших гра­ђа­на”, на­ве­ла је Бр­на­би­ће­ва.

Пред­сед­ни­ца пар­ла­мен­та ре­кла је, по­сле са­ста­на­ка, да су из­ме­не и до­пу­не се­та пра­во­суд­них за­ко­на ко­је је не­дав­но усво­ји­ла Скуп­шти­на Ср­би­је ишле у сме­ру при­ме­не не­ких од пре­по­ру­ка Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је и на­ве­ла да ће ми­шље­ње те ко­ми­си­је о том пи­та­њу би­ти до­би­је­но у на­ред­них не­ко­ли­ко не­де­ља. На­ве­ла је да ће се на­кон то­га да­ље раз­го­ва­ра­ти о евен­ту­ал­ним из­ме­на­ма и до­пу­на­ма се­та пра­во­суд­них за­ко­на. Ка­ко је ка­за­ла, у ЕУ је за­ме­ре­но што ни­је одр­жа­на јав­на рас­пра­ва о пи­та­њу из­ме­на и до­пу­на се­та пра­во­суд­них за­ко­на те да су, у том сми­слу, за­бри­ну­ти због про­це­ду­ре усва­ја­ња. „Жао ми је што та­ко ви­со­ке стан­дар­де ни­смо ис­по­што­ва­ли овом при­ли­ком, али са дру­ге стра­не же­лим да ка­жем да су из­ме­не и до­пу­не се­та пра­во­суд­них за­ко­на та­ко­ђе ишле у сме­ру да при­ме­ни­мо не­ке од пре­по­ру­ка Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је из 2021. и 2022. ко­је у том тре­нут­ку ре­ци­мо ни­смо при­ме­ни­ли”, ка­за­ла је Бр­на­би­ће­ва.

На­ве­ла је да Ср­би­ја ко­му­ни­ка­ци­ју са Ве­не­ци­јан­ском ко­ми­си­јом ни­је има­ла до 2012. го­ди­не и да и то го­во­ри до­вољ­но ја­сно о по­ли­тич­ком на­ра­ти­ву да је Ср­би­ја не­ка­да би­ла де­мо­крат­ска зе­мља, а да са­да ни­је. „До 2012. смо би­ли тзв. де­мо­крат­ска зе­мља. А сад ни­смо, иако има­мо сва­ки пут ко­му­ни­ка­ци­ју са Ве­не­ци­јан­ском ко­ми­си­јом, иако ни­кад ни­смо има­ли про­блем да по­зо­ве­мо Ве­не­ци­јан­ску ко­ми­си­ју и ка­же­мо ево из­ме­ни­ли смо за­ко­не, до­ђи­те по­гле­дај­те их. Али до­бро, то су све ти по­ли­тич­ки на­ра­ти­ви и ими­џи тих про­бло­ка­де­ра ко­ји јед­но го­во­ре у Бе­о­гра­ду, дру­го го­во­ре у Бри­се­лу”, ка­за­ла је Бр­на­би­ће­ва.

Ка­ко је до­да­ла, пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић и ње­гов тим не­ма­ју та­кву по­ли­ти­ку. „Ми не бе­жи­мо од тог ми­шље­ња. На кра­ју кра­је­ва, ми смо има­ли по­зи­тив­но ми­шље­ње Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је за из­ме­ну Уста­ва. Па да ли су ор­га­ни­за­ци­је ци­вил­ног дру­штва по­зи­ва­ле да се гла­са на ре­фе­рен­ду­му за устав­не аманд­ма­не? Не. По­зи­ва­ле су да се гла­са про­тив”, ис­та­кла је Бр­на­би­ће­ва, пре­но­си Тан­југ. До­да­ла је и да су те са­мо­про­зва­не про­е­вроп­ске стран­ке ко­је су у опо­зи­ци­ји та­да по­зи­ва­ле да се гла­са про­тив из­ме­на Уста­ва. „Они хо­ће Ве­не­ци­јан­ску ко­ми­си­ју да чу­ју кад њи­ма од­го­ва­ра, а кад њи­ма не од­го­ва­ра, он­да их баш бри­га шта ка­же Ве­не­ци­јан­ска ко­ми­си­ја. То вам је та­ква по­ли­ти­ка. Увек и са­мо про­тив Ср­би­је. Ако мо­же да се кри­ти­ку­је Ср­би­ја, они ће на­ћи на­чин да кри­ти­ку­ју Ср­би­ју. За ме­не раз­лог ви­ше да што че­шће бу­дем у Бри­се­лу и да го­во­рим о тим ства­ри­ма”, ка­за­ла је Бр­на­би­ће­ва.

Ка­да је реч о пре­по­ру­ка­ма ОДИ­ХР-а, под­се­ти­ла је да су мно­ге пре­по­ру­ке при­ме­ње­не и до­да­ла да је Ср­би­ја на пу­ту при­ме­не свих пре­по­ру­ка и да је на осно­ву њих фор­ми­ра­на Ко­ми­си­ја за увид, ана­ли­зу и ре­ви­зи­ју би­рач­ког спи­ска ко­ја је усво­ји­ла По­слов­ник о ра­ду и рад­ни план. „Од про­шлог пет­ка, 13. мар­та, има­ју и ком­пле­тан увид у би­рач­ки спи­сак, да­кле то је та­ко­ђе не­што што је ва­жно и што је до­бра вест. Има­мо из­ме­не и до­пу­не три до­дат­на за­ко­на ко­јим се им­пле­мен­ти­ра­ју до­дат­них пет пре­по­ру­ка ОДИ­ХР-а. То су из­ме­не и до­пу­не за­ко­на о из­бо­ру на­род­них по­сла­ни­ка, из­ме­не и до­пу­не за­ко­на о ло­кал­ним из­бо­ри­ма и из­ме­не и до­пу­не за­ко­на о Устав­ном су­ду. Ми смо на та три за­ко­на до­би­ли ко­мен­та­ре ОДИ­ХР-а, у пот­пу­но­сти их при­хва­ти­ли и у пе­так, 13. мар­та, по­но­во по­сла­ли ОДИ­ХР-у”, ка­за­ла је Бр­на­би­ће­ва.

На­ве­ла је да се на­да да ће се до­би­ти уско­ро „зе­ле­но све­тло” од њих и да ће се ући у Скуп­шти­ну са тим за­ко­ни­ма. „По­ред то­га, по­сла­ли смо и на­цр­те из­ме­на и до­пу­на за­ко­на о фи­нан­си­ра­њу по­ли­тич­ких ак­тив­но­сти, да­кле на пу­ту смо им­пле­мен­та­ци­је свих ОДИ­ХР пре­по­ру­ка”, ис­та­кла је Бр­на­би­ће­ва. На­ве­ла је да сви они ко­ји се да­нас по­зи­ва­ју на ОДИ­ХР пре­по­ру­ке, док су би­ли на вла­сти до 2012. ни јед­ну је­ди­ну пре­по­ру­ку ОДИ­ХР-а ни­су им­пле­мен­ти­ра­ли, чак ни­ка­да ни­су ни рас­пра­вља­ли о из­ве­шта­ји­ма ОДИ­ХР-а.

„ОДИ­ХР по­сма­тра из­бо­ре у Ср­би­ји и да­је пре­по­ру­ке од 1997. го­ди­не. Да­ћу вам још је­дан при­мер ка­ко из­гле­да ли­це­мер­је те на­ше бло­ка­дер­ске опо­зи­ци­је. Чи­ни ми се да је од по­чет­ка овог са­зи­ва опо­зи­ци­ја, ако се не ва­рам, у про­це­ду­ру за усва­ја­ње упу­ти­ла 35 пред­ло­га за­ко­на. Ре­ци­те ми од тих 35 пред­ло­га за­ко­на за ко­ји су др­жа­ли јав­ну рас­пра­ву, за ко­ји су др­жа­ли је­дан окру­гли сто, јед­ну три­би­ну да раз­го­ва­ра­мо о то­ме или да по­зо­ву ци­вил­но дру­штво да при­ча о то­ме ка­кви су ти на­цр­ти за­ко­на. Ни за је­дан”, ис­та­кла је Бр­на­би­ће­ва, ко­ја је би­ла у јед­но­дне­вој рад­ној по­се­ти Бри­се­лу, по­во­дом 50. го­ди­шњи­це Европ­ске на­род­не пар­ти­је (ЕПП), чи­ји је Срп­ска на­пред­на стран­ка при­дру­же­ни члан.

На­ја­ви­ла је да ће са евро­пар­ла­мен­тар­ци­ма из ЕПП-а раз­го­ва­ра­ти о свим ре­фор­ма­ма ко­је се пре све­га ти­чу ме­диј­ске сце­не, при­ме­не од­ре­ђе­них пре­по­ру­ка за до­дат­но по­бољ­ша­ње из­бор­них усло­ва, се­та пра­во­суд­них за­ко­на ко­ји су усво­је­ни, ми­шље­ња и по­се­те Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је и све­га дру­гог што је по­треб­но ка­ко би Ср­би­ји био отво­рен Кла­стер 3, али и дру­ге кла­сте­ре за ко­ји се при­пре­ма­мо. Бран­би­ће­ва је ре­кла да је тра­жи­ла са­ста­нак са ме­диј­ском плат­фор­мом Са­ве­та Евро­пе (СЕ), ка­ко би јој об­ја­сни­ли шта је про­блем са сло­бо­дом ме­ди­ја у Ср­би­ји и до­да­ла да не по­сто­ји зе­мља у ко­јој мо­гу да се го­во­ре та­кве увре­де на ра­чун др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја као што се го­во­ре у Ср­би­ји. Ка­за­ла је да је по­зва­ла де­ле­га­ци­ју СЕ да до­ђе и бу­де по­сма­трач на ло­кал­ним из­бо­ри­ма у свих 10 ло­кал­них са­мо­у­пра­ва у Ср­би­ји, 29. мар­та.

„Ни­сам сте­кла ути­сак да раз­у­ме­ју баш нај­бо­ље ка­да их пи­та­те шта је про­блем са сло­бо­дом ме­ди­ја? Та­ко да, то ми је но­ва ми­си­ја. Због то­га сам ја тра­жи­ла са­ста­нак са ме­диј­ском плат­фор­мом Са­ве­та Евро­пе. Упу­ти­ла сам пи­смо фон­да­ци­ји Слав­ка Ћу­ру­ви­је. Ево тра­жим чо­ве­ка да ми об­ја­сни шта је про­блем са сло­бо­дом ме­ди­ја у Ср­би­ји? Ко се то пла­ши да ка­же би­ло шта о пред­сед­ни­ку Алек­сан­дру Ву­чи­ћу? Ко се пла­ши да ка­же би­ло шта о Вла­ди Ср­би­је, ко се пла­ши да ка­же би­ло шта о би­ло ко­ме из Срп­ске на­пред­не стран­ке”, упи­та­ла је Бр­на­би­ће­ва.

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, не по­сто­ји зе­мља у ко­јој мо­гу да се го­во­ре та­ко по­грд­не ства­ри о др­жав­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма као што се го­во­ре у Ср­би­ји. „Ср­би­ја не­ма сло­бо­ду ме­ди­ја, али за­то смо ћа­ци, сен­дви­ча­ри, кре­зу­би, бе­зу­би, нај­го­ре уби­це, ова­кви и она­кви – и он­да не­ма сло­бо­де ме­ди­ја у Ср­би­ји. Не­ма зе­мље у ко­јој ви та­кве ства­ри мо­же­те да ка­же­те о ин­сти­ту­ци­ја­ма. За­то што по­сто­је не­ки стан­дар­ди, по­сто­је не­ки етич­ки стан­дар­ди, про­фе­си­о­нал­ни стан­дар­ди и не­ке нор­ме. Е то не по­сто­ји у Ср­би­ји”, оце­ни­ла је Бр­на­би­ће­ва. Ис­та­кла је да, ка­да има­те пре­ве­ли­ку сло­бо­ду, он­да то уђе у анар­хи­ју. „То ми има­мо у Ср­би­ји. До­ђе­те исме­ва­те де­те од осам го­ди­на ко­је је те­шко бо­ле­сно. Он­да ка­да ја као пред­сед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не ка­жем да ли сте нор­мал­ни да исме­ва­те де­те, он­да су­тра­дан ви ка­же­те ’ја сам жр­тва’. Он­да ја­ви­те ме­диј­ској плат­фор­ми СЕ, па се то он­да од­мах та­мо ре­ги­стру­је као је­дан од на­па­да на про­фе­си­о­нал­не ме­ди­је у Ср­би­ји”, за­кљу­чи­ла је Бр­на­би­ће­ва.

Бр­на­би­ће­ва: Где је По­нош био ка­да је При­шти­на про­гла­си­ла не­за­ви­сност

Пред­сед­ни­ца На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ана Бр­на­бић ре­а­го­ва­ла је на дру­штве­ној мре­жи „Икс” по­во­дом об­ја­ве ли­де­ра по­кре­та „Ср­би­ја цен­тар” Здрав­ка По­но­ша, по­ру­чив­ши да је „је­ди­на ре­ле­вант­на ин­фор­ма­ци­ја” о По­но­шу то што је био на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба у тре­нут­ку ка­да је При­шти­на про­гла­си­ла јед­но­стра­ну не­за­ви­сност, по­ста­вља­ју­ћи пи­та­ње ње­го­ве од­го­вор­но­сти у том пе­ри­о­ду. „Шта сте ра­ди­ли та­да? За­што ни­сте бра­ни­ли Ср­би­ју свим сред­стви­ма? Ни­је, јер су га стран­ци и ста­ви­ли ту да имаш свог чо­ве­ка на сва­ком ме­сту у вре­ме ка­да оти­ма­ју део на­ше те­ри­то­ри­је. Да обез­бе­де да Ср­би­ју не­ма ко да бра­ни”, на­ве­ла је Бр­на­би­ће­ва у об­ја­ви. До­да­ла је да су упра­во та­кве по­ли­ти­ке до­ве­ле Ср­би­ју „до са­мог ам­би­са”, уз гу­би­так кон­тро­ле над Ко­со­вом и Ме­то­хи­јом и уру­ша­ва­ње Вој­ске Ср­би­је. „До­ве­де­на до­тле да из­гу­би КиМ, а да уни­шти Вој­ску Ср­би­је јед­ном за­у­век. Ни­ка­да не за­бо­ра­ви­ти”, по­ру­чи­ла је пред­сед­ни­ца пар­ла­мен­та.

Ре­ак­ци­ја Бр­на­би­ће­ве усле­ди­ла је на­кон што је По­нош у сво­јој об­ја­ви из­нео низ кри­ти­ка на ра­чун ак­ту­ел­не вла­сти, твр­де­ћи да је пи­та­ње Ко­со­ва „ре­ше­но” на на­чин ко­ји под­ра­зу­ме­ва при­хва­та­ње оба­ве­за из бри­сел­ског и охрид­ског спо­ра­зу­ма, као и по­сте­пе­но по­вла­че­ње Ср­ба из ин­сти­ту­ци­ја. Оце­нио је и да је по­ли­ти­ка вла­сти до­ве­ла до „за­ма­гљи­ва­ња успе­ха” кроз ре­ги­о­нал­не ини­ци­ја­ти­ве, уз тврд­њу да се Ср­би­ја оба­ве­за­ла на низ ко­ра­ка ко­ји, пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, зна­че фак­тич­ко при­зна­ње ста­ња на те­ре­ну.