Сви су у домету: Иран може да погоди срце Европе

Покушај иранског ракетног удара на америчко-британску војну базу Дијего Гарсија у Индијском океану изазвао је озбиљну забринутост западних војних и безбедносних структура, не толико због исхода напада, колико због домета пројектила који су употребљени. На то је указао и начелник Генералштаба Израела Ејал Замир, оценивши да се европске престонице, укључујући Берлин, Париз и Рим, сада налазе у директном домету иранског балистичког арсенала.

Према извештају „Волстрит журнала“, који се позива на више америчких званичника, Иран је испалио два балистичка пројектила средњег домета ка бази на удаљеном острву Дијего Гарсија. Ниједан од пројектила није погодио циљ – један је отказао током лета, док је други пресретнут након што је амерички ратни брод лансирао противракетни систем СМ-3, иако није у потпуности разјашњено да ли је пресретање било успешно. База није претрпела материјалну штету, нити има извештаја о жртвама.

Међутим, кључни елемент који је изазвао забринутост јесте чињеница да се Дијего Гарсија налази на око 4.000 километара од иранске територије – што је двоструко више од домета који је Техеран до сада јавно признавао за своје ракете.

Још крајем фебруара, ирански министар спољних послова Абас Аракчи тврдио је да је Иран намерно ограничио домет својих пројектила на мање од 2.000 километара, истичући да је реч о одбрамбеној и одвраћајућој стратегији, уз одбацивање навода о развоју далекометних система као дезинформација. Покушај удара на Дијего Гарсију, међутим, довео је у питање ту тврдњу.

Иранска полузванична агенција Мехр потврдила је напад, описујући га као „значајан корак“ који показује да домет иранских пројектила далеко превазилази досадашње процене противника.

Говорећи на војном брифингу, Замир је нагласио да иако пројектил није био усмерен на Израел, његов домет од око 4.000 километара суштински мења стратешку слику. „Берлин, Париз и Рим сада су под директном претњом“, упозорио је он, додајући да је текућа војна кампања достигла своју „средишњу фазу“.

❗️The Iranian terrorist regime launched a long-range missile for the first time since the start of Operation Roaring Lion that could reach a distance of ~4,000 km.

During Operation Rising Lion in June 2025, the IDF revealed that the Iranian regime has intentions to develop… pic.twitter.com/iliERIu2hV

— Israel Defense Forces (@IDF) March 21, 2026

Аналитичари који се баве отвореним изворима података указују да балистички пројектил средњег домета, лансиран из централног Ирана, са радијусом од око 4.500 километара, теоретски може да досегне циљеве дубоко у централној Европи. У зависности од положаја лансирних платформи, практично свака европска престоница могла би да се нађе у домету ових система.

Овај напад представља и прву оперативну употребу иранских балистичких пројектила средњег домета, као и јасан покушај пројекције војне моћи далеко изван Блиског истока. До сада је познати ирански арсенал углавном обухватао системе кратког и средњег домета, са званично ограниченим дометом од 2.000 километара.

Према подацима Канцеларије директора националне обавештајне службе САД, Иран располаже највећим залихама балистичких ракета на Блиском истоку. Ограничење домета, формализовано 2015. године, било је део шире стратегије која је стављала акценат на прецизност, а не на домет.

Ипак, амерички званичници већ дуго изражавају сумњу да би ирански свемирски програм могао послужити као основа за развој интерконтиненталних балистичких ракета. Последњи догађаји додатно су подстакли такве процене, уз могућност да су досадашње способности Техерана намерно потцењиване или прикриване.

Како преносе западни медији, укључујући и „Блумберг“, овај покушај удара указује на војне капацитете који превазилазе оно што је до сада било познато о иранском ракетном програму, отварајући нову фазу безбедносних изазова не само на Блиском истоку, већ и у Европи.