Нови почетак у осмој деценији

Лозница – Када се радни век заврши, за већину људи у Србији почиње мирнији, често и „затворенији” део живота. Овде се пензија још увек доживљава као крај једног ритма, а не као почетак новог. Разлози су различити, од материјалних прилика до укорењене навике да се после пензије стане. Ипак, има и оних који тај тренутак доживе другачије.

Једна од њих је Лозничанка Гордана Јовановић (79), која је тек у осмој деценији живота открила уметност. После дугогодишњег рада као фризер, потражила је начин да испуни време које је одједном постало празно.

„Нисам навикла да седим. Цео живот сам радила, руке саме траже посао”, каже.

Начин да запосли руке пронашла је у цвећу. А данас прави слике од пресованог биља. На први поглед делују као да су рађене бојом, али боје нема. Све што се види настало је од латица, листова и стабљика, пажљиво сачуваних и сложених.

Цвеће најпре пресује у књигама, десет до 15 дана, док не изгуби влагу и задржи природну боју. Тек тада почиње рад. Латица по латица, без исправке, без враћања.

Та техника, позната као хербаријумска уметност, има дугу традицију. Некада се користила за бележење биљака, а временом је прерасла у занат који чува облик природе. Код Гордане тај процес као да је заменио некадашњи ритам рада, руке су поново нашле свој посао.

На почетку су то били једноставни мотиви, цветови и птице. Касније, на наговор сина, настале су и иконе, за које је потребно и по неколико дана рада, по више сати дневно. До сада је направила око 200 радова, а сваки прати и рам који сама израђује.

„Кад кренем да радим, не осетим време. Само гледам да све буде како треба”, каже ова вредна Лозничанка.

Њени радови задржавају поглед. Људи се загледају, приђу ближе, па тек онда схвате да пред собом немају слику у класичном смислу, већ нешто што је некада било живо.

Када се радни век заврши, за многе у Србији време као да стане. Подаци Републичког завода за статистику и анализа Програма Уједињених нација за развој показују да се старији код нас ређе укључују у друштвене и културне активности, најчешће због здравља или кућног буџета. У земљама Европске уније та слика је другачија: према Евростату, више од трећине старијих од 75 година и даље посећује културна или спортска дешавања, а значајан број људи од 65. до 74. године учествује и у волонтерским активностима. Ипак, има и код нас оних који не пристају на тишину и успоравање, већ у тим годинама проналазе нешто ново.