Европска комисија жели да лиши Будимпешту права гласа у Савету ЕУ

Европска унија улази у нову фазу унутрашњих трвења, након што је Мађарска блокирала одобравање кредита од 90 милијарди евра за Украјину, што је изазвало оштре реакције у Бриселу и покренуло расправу о могућим санкцијама против Будимпеште.

Према наводима западних медија, Европска комисија разматра читав спектар мера, укључујући покретање правних поступака пред Судом ЕУ, новчане казне, додатно замрзавање финансирања, па чак и примену Члана 7, који подразумева суспензију права гласа државе чланице у Савету ЕУ. Ова, најекстремнија опција, нашла се на столу уочи самита европских лидера који ће бити одржан на Кипру 23. и 24. априла.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен потврдила је да је пакет помоћи Кијеву и даље блокиран, али је поручила да Брисел намерава да обезбеди његово одобрење „на овај или онај начин“. Истовремено, француски председник Емануел Макрон упозорио је да ЕУ тренутно нема алтернативне изворе финансирања за Украјину, наглашавајући да је управо ова транша кључна за даљу подршку Кијеву.

Међутим, отпор мађарског премијера Виктора Орбана остаје чврст. Према оцени појединих европских медија, Орбан је у овој фази „добио битку“ са Бриселом, одолевши притисцима који су долазили како од „тврдог“, тако и од „меког“ крила европских лидера. Ни на последњем састанку Европског савета није било назнака да је Будимпешта спремна на уступке.

Европски лидери су, у покушају да сломе мађарски отпор, наступали у различитим улогама , од дипломатских апела до отворених претњи. Председник Европског савета Антонио Коста поручио је да „нико не може уцењивати Европски савет“ и да су поступци Мађарске „потпуно неприхватљиви“.

Ипак, упркос оштрој реторици, расположење унутар ЕУ је, како наводе извори, суморно. Самит је протекао у сенци растућих геополитичких криза, а чак ни обраћање украјинског председника Володимира Зеленског путем видео-линка није донело очекивани подстицај. Напротив, према писању „Политика“, његов наступ је додатно нагласио тежину ситуације.

Према проценама, Украјина би без нове финансијске подршке могла да остане ликвидна тек до средине маја. Иако је Међународни монетарни фонд недавно одобрио зајам од 8,1 милијарду долара, европски пакет од 90 милијарди евра остаје кључан за стабилизацију финансија Кијева.

Неспособност ЕУ да постигне консензус о овом питању доводи у питање и њену укупну способност да дугорочно подржи Украјину, оцењују аналитичари. „Волстрит журнала“ упозорава да мађарски вето озбиљно компликује позицију Кијева у условима рата.

Сага о украјинском кредиту, која је првобитно требало да буде решена још на јесен, тако се наставља, продубљујући пукотине унутар Европске уније и отварајући питања о њеној способности да делује јединствено у условима све сложеније глобалне кризе.