Приштина игра политичку игру око струје

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић каже за „Политику” да у министарству још немају званичну најаву када ће међународни представници доћи на разговоре у Београд, али да верује да ће врло брзо доћи до тих разговора. „Откако се Еулекс распоредио на читавој територији Космета прошло је већ два месеца и даље постоји безбедносни вакуум. Практично се не зна ко је за шта надлежан, посебно у српским срединама и ми морамо да седнемо и разговарамо, како би тих шест тачака почело да се примењује”, каже Богдановић.

Руководство у Приштини не пристаје на шест тачака договора Београда и УН, чак сматрају да Унмик као одлазећа мисија нема шта да тражи у тим разговорима.

Нама је сасвим јасно да Албанци не прихватају тих шест тачака, али то не значи да УН могу да заобиђу обавезу коју су преузеле у договору са нама. Дакле, ми морамо да наставимо разговоре и видимо како ћемо спровести тај договор. Ипак, то је одлука Савета безбедности УН и председничко саопштење нам даје за право да на томе инсистирамо.

Једно од тих питања је и царина, а Еулекс је пре неколико дана, на изненађење Срба, почео да надзире промет робе преко административне границе.

Ми смо донели одлуку да Еулекс може да се распореди на читавој територији Косова, али је врло јасно из председничког саопштења да свака активност, посебно у вези са царином, мора да се договора са званичним Београдом и локалним представницима Срба.

Да ли је та активност договорена?

Није и беспотребно се подиже тензија. Без обзира што је то само надгледање, мора да постоји дијалог, обавештавање, пре свега локалних заједница, у овом случају Лепосавића и Зубиног Потока, а онда и званичног Београда, јер смо ми гарант тог споразума.

Тим надзором ушли смо у фазу примене неког новог режима.

Управо тако. Стиче се утисак као да је некоме намерно стало да диже тензију. Ми желимо да решавамо проблеме и због тога смо и тражили да што пре почну разговори.

После разговора са локалним становништвом косовске власти су у општини Гњилане после девет дана пустиле струју, али траже да се почне са плаћањем рачуна, да се потпишу уговори и почне очитавање бројила.

Овакав вид притиска и решавања проблема у вези са струјом апсолутно је неприхватљив. Већ смо тражили, и то стално потенцирамо у разговорима са Унмикоми осталим међународним званичницима да желимо то питање да решимо трајно, на обострано прихватљивој основи.

Неприхватљиво је да парцијално решавамо те проблеме, од општине до општине. Друго, овај систем расподеле потрошача по групама не знам да ли постоји игде у свету. По том систему снабдевање потрошача електричном енергијом условљава се редовношћу плаћања.

Али опет нигде у свету не постоји да се струја не плаћа, а користи.

Јесте. Али ми морамо што пре да решимо тај проблем. Србија је нудила Унмику донацију у струји, али су они одбијали и упућивали нас на привремене институције. Апсолутно је неприхватљиво да се људи политички уцењују на тај начин. Наравно, ми смо свесни да струја мора да се плаћа. Али ово је ситуација у којој се вуку једнострани и парцијални потези.

Који је пут којим би влада решавала тај проблем?

Једини пут је да се разговара са међународном заједницом. У овом случају Еулекс је дужан да обезбеди струју и да се успостави нормалан дијалог између етничких заједница. Држава је спремна да помогне у тој мери да донацијом шаље струју на Косово и да то буде компензација за струју коју Срби користе. Ја сам у септембру разговарао са Цанијером и инсистирао да се то реши, јер тај проблем датира још 1999. године.

Косовске власти неће струју?

Неће, они инсистирају да се потпишу уговори са КЕК-ом. То изгледа апсурдно зато што Косово увози струју. То нам даје за право да мислимо да је у питању политичка игра. У овој напетој политичкој атмосфери, када не постоји поверење између две етничке заједнице, када је дошло до једностраног проглашења независности, наравно да такав потез сваки Србин схвата као присилу да на неки начин призна независност Косова.

Јесу ли људи спремни да плаћају те рачуне?

Срби на Космету живе у веома тешким условима, од хуманитарне помоћи, донација и социјалне помоћи, па се поставља питање да ли имају новац да плаћају. У данашњем КЕК-у, односно Електропривреди Србије, радило је 7000 Срба, значи хиљаде породица је живело од тога. Сада они не раде, а слично је и у другим институцијама.