Ђиласу поручено да је „прошлост” (видео)

Унутрашње поделе у делу опозиционог спектра додатно су избијене у први план након нових међусобних оптужби и оштрих порука које долазе из редова такозваних „блокадера”, а које су овога пута директно упућене једном од најистакнутијих опозиционих актера, Драгану Ђиласу.

Наиме, активиста из Новог Сада, за кога је раније организована подршка од стране потпредседнице Странке слободе и правде Маринике Тепић, јавно је поручио да је Ђилас „прошлост”, чиме је, како оцењују политички аналитичари, на симболичан начин формулисана све видљивија дистанца дела опозиционе сцене према његовом политичком деловању.

„Ти си прошлост”, навео је он, упућујући кратку, али снажну поруку која је одјекнула у јавности.

Међутим, ту се критика није зауставила. У дужем осврту, исти актер је указао на, како тврди, суштински проблем кредибилитета појединих опозиционих лидера, међу којима је, поред Ђиласа, поменуо и Борислава Новаковића из Новог Сада.

„Драган Ђилас је Драган Ђилас све време и не изгледа ми да он планира да од тога одступи. Исто мислим за Бору Новаковића у Новом Саду. Знате, постоје та нека лица која могу да буду најбоља на свету, али ако ти имаш елементарни осећај одговорности према свом граду и ако је твоја политичка борба борба за бољи живот, а не борба за твој бољи живот, ти у неком моменту мораш да постанеш свестан тога да људи тебе не перципирају добро”, навео је он.

Посебно је нагласио да, без обзира на разлоге, било да је реч о дугогодишњем медијском притиску или политичким околностима, губитак поверења у делу јавности има конкретне последице.

„Да ли је Вучић крив за то, да ли те медији блате 12 година неправедно, али ти си изгубио неки кредибилитет и ти не можеш да ујединиш опозицију, ти не можеш да победиш изборима и штетиш општем напору да изађемо више из овога”, поручио је он.

Ове изјаве указују на дубље структурне проблеме и неслагања, посебно у погледу питања лидерства, поверења и политичке стратегије. Истовремено, оне отварају и питање да ли је могуће формирање ширег опозиционог фронта у условима у којима се кључни актери међусобно доводе у питање.

У политичком амбијенту који је већ обележен снажним тензијама и подељеношћу, овакве поруке додатно компликују односе на опозиционој сцени, остављајући отвореним дилему да ли ће доћи до консолидације или даљег продубљивања раскола.