Словенија ограничава точење горива: шта би N1 говорио да се то дешава у Србији

Ограничење точења горива у Словенији, несташице на пумпама и нервоза грађана, тема која је последњих дана заокупила пажњу регионалних медија, међу којима и телевизије N1. Међутим, начин на који се о овом проблему извештава отвара једно много шире питање - како би исти ти медији реаговали да се идентична ситуација дешава у Србији?

Према одлуци Владе Републике Словеније, од данас је уведено ограничење, физичка лица могу да наточе највише 50 литара горива, а правна до 200 литара. Разлог је поремећај у снабдевању који је, како се наводи, захватио већи број бензинских станица широм земље. Посебно је проблем изражен на пумпама компаније „Петрол”, што је потврдио и словеначки премијер Роберт Голоб.

Голоб је чак позвао нафтне трговце да размотре увођење додатних мера, укључујући и ограничења за стране држављане, будући да грађани Италије и Аустрије масовно долазе у Словенију због нижих цена горива. Истовремено, указао је да су деривати доступни углавном на пумпама мађарског МОЛ-а, уз поруку да би, ако једна компанија може да обезбеди стабилно снабдевање, то требало да буде могуће и другима.

Са друге стране, из „Петрола” одбацују одговорност, тврдећи да су залихе стабилне и да до повремених несташица долази искључиво због повећане потражње. Да је ситуација озбиљна, сведочи и чињеница да је направљен специјализовани сајт „Кје је гориво?”, на којем грађани у реалном времену прате где уопште могу да наточе гориво.

Истовремено, словеначка влада је донела одлуку да се на ауто-путевима цене деривата формирају тржишно, док су ван њих и даље контролисане. Већ за уторак најављено је и ново поскупљење, па се очекује да ће цена дизела достићи 1,64 евра по литру.

И ту долазимо до кључног питања. Како би исти медији, укључујући и N1, извештавали да се у Србији уведе ограничење точења горива? Да ли би насловнице биле испуњене причама о „колапсу система”, „несташицама”, „редовима” и „кризи управљања”? Да ли би се тражила политичка одговорност и доводила у питање способност државе да обезбеди основне енергенте?

Чињеница је да Србија, упркос сложеним глобалним околностима и енергетским потресима, није увела овакве рестрикције и да снабдевање горивом функционише без ограничења за грађане. Управо зато пример Словеније, као чланице Европске уније, показује да ни унутар европског система нема имунитета на поремећаје на тржишту енергената.

Зато се намеће закључак да стандарди извештавања нису увек исти и да се исти проблеми, у зависности од тога где се дешавају, различито тумаче. У случају Словеније говори се о „изазовима тржишта”, док би у неким другим околностима то, вероватно, била прича о кризи.