Slovenija ograničava točenje goriva: šta bi N1 govorio da se to dešava u Srbiji

Ograničenje točenja goriva u Sloveniji, nestašice na pumpama i nervoza građana, tema koja je poslednjih dana zaokupila pažnju regionalnih medija, među kojima i televizije N1. Međutim, način na koji se o ovom problemu izveštava otvara jedno mnogo šire pitanje - kako bi isti ti mediji reagovali da se identična situacija dešava u Srbiji?

Prema odluci Vlade Republike Slovenije, od danas je uvedeno ograničenje, fizička lica mogu da natoče najviše 50 litara goriva, a pravna do 200 litara. Razlog je poremećaj u snabdevanju koji je, kako se navodi, zahvatio veći broj benzinskih stanica širom zemlje. Posebno je problem izražen na pumpama kompanije „Petrol”, što je potvrdio i slovenački premijer Robert Golob.

Golob je čak pozvao naftne trgovce da razmotre uvođenje dodatnih mera, uključujući i ograničenja za strane državljane, budući da građani Italije i Austrije masovno dolaze u Sloveniju zbog nižih cena goriva. Istovremeno, ukazao je da su derivati dostupni uglavnom na pumpama mađarskog MOL-a, uz poruku da bi, ako jedna kompanija može da obezbedi stabilno snabdevanje, to trebalo da bude moguće i drugima.

Sa druge strane, iz „Petrola” odbacuju odgovornost, tvrdeći da su zalihe stabilne i da do povremenih nestašica dolazi isključivo zbog povećane potražnje. Da je situacija ozbiljna, svedoči i činjenica da je napravljen specijalizovani sajt „Kje je gorivo?”, na kojem građani u realnom vremenu prate gde uopšte mogu da natoče gorivo.

Istovremeno, slovenačka vlada je donela odluku da se na auto-putevima cene derivata formiraju tržišno, dok su van njih i dalje kontrolisane. Već za utorak najavljeno je i novo poskupljenje, pa se očekuje da će cena dizela dostići 1,64 evra po litru.

I tu dolazimo do ključnog pitanja. Kako bi isti mediji, uključujući i N1, izveštavali da se u Srbiji uvede ograničenje točenja goriva? Da li bi naslovnice bile ispunjene pričama o „kolapsu sistema”, „nestašicama”, „redovima” i „krizi upravljanja”? Da li bi se tražila politička odgovornost i dovodila u pitanje sposobnost države da obezbedi osnovne energente?

Činjenica je da Srbija, uprkos složenim globalnim okolnostima i energetskim potresima, nije uvela ovakve restrikcije i da snabdevanje gorivom funkcioniše bez ograničenja za građane. Upravo zato primer Slovenije, kao članice Evropske unije, pokazuje da ni unutar evropskog sistema nema imuniteta na poremećaje na tržištu energenata.

Zato se nameće zaključak da standardi izveštavanja nisu uvek isti i da se isti problemi, u zavisnosti od toga gde se dešavaju, različito tumače. U slučaju Slovenije govori se o „izazovima tržišta”, dok bi u nekim drugim okolnostima to, verovatno, bila priča o krizi.